Миле Белаяц - Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны
- Название:Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны
- Автор:
- Жанр:
- Издательство:ЛитагентАлгоритм1d6de804-4e60-11e1-aac2-5924aae99221
- Год:2015
- Город:Москва
- ISBN:978-5-906789-78-5
- Рейтинг:
- Избранное:Добавить в избранное
-
Отзывы:
-
Ваша оценка:
Миле Белаяц - Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны краткое содержание
В книге видного сербского ученого, директора Института новейшей истории Сербии, доктора исторических наук Миле Белаяца «Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны», впервые опубликованной на русском языке, скрупулезно исследуются все попытки пересмотра истории Великой войны, её природы, причин и «изнанки» и дается отпор тем, кто торопится записать Россию и исполнительницу ее «имперской воли» Сербию в число зачинщиков той кровавой бойни и спроецировать это «открытие» на ситуации тридцатых – сороковых и девяностых годов ХХ века.
Монография авторитетного ученого является результатом глубокого анализа солидного корпуса книг, статей и иных публикаций, увидевших свет в Европе и США в период с конца Первой мировой войны и до наших дней.
Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны - читать онлайн бесплатно ознакомительный отрывок
Интервал:
Закладка:
402
Тот же документ, на который ссылается Попович, опубликован в: DDF 1871–1914, Troisiéme Série, tome XI. Р. 36–37, doc. 39. Телеграмма отправлена 25 июля в 0.45. Принята в Париже в 3.28. Мы приводим ее почти целиком.
403
Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 321–323.
404
Clark C. Op.cit. Р. 462.
405
Cornwall M. Op.cit. Р. 94. Сноска 152.
406
Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 280–281.
407
Там же. С. 281–282; это подтверждает еще один опубликованный российский источник. См. Mombauer A. The origins of the First World War: Diplomatic and Military Documents… Р. 321. Doc. 200. Тлг. 1487. Срочно. Санкт-Петербург. 24 июля 1914 (Цит. по: Geiss E. July 1914… Doc. 60)
408
Там же. См. также: Поповић Н. Б. Указ. соч. С. 87.
409
Там же. С. 288.
410
DDF, том XI. Док. 50. P. 52. Получено в Париже в 19.35.
411
О мобилизацији руске војске од генерала Сергија Добровољског // Ратник. 1922. Св. XI. С. 104–126.; Dobrovolski Sergei. La mobilisation de l’Armée russe en 1914 // Revue d’Histoire. 1. April-July 1923. (Генерал С. К. Добровольский принимал активное участие в мобилизации российской армии).
412
Штрандтман В. Н. Указ. соч. С. 276–277.
413
Там же. С. 300–301.
414
ДСПКС. VII-2. Док. 559. С. 669 («Пов. бр. 60» отправлена 25 июля в 3.22, а получена 26 июля в 2.40 после обеда); Док 556. С. 668 («Пов. бр.63» отправлена 26 июля в 2.55 утра, а получена в 9.40 утра).
415
Die Mobilmachung der europäischem Mächte im Sommer 1914. Czegka Eduard . Serbien und Montenegro. // Berliner Monatshefte, Januar 1936. S. 3–22, 12–13; Критику этой статьи см.: М. Ј. Мобилизације Србије и Црне Горе у Прошлом рату // Ратник. Св. VIII. 1936. С. 140–141.
416
Clark С. Оp. cit. P. 461–464.
417
Целиком телеграмму Пашича см.: ДСПКС. VII-2. Док. 537. Београд, 1980. С. 654–655; British Documents on Origines of World War, 1898–1914. Vol. XI. June 28th – August 4th, 1914. Item 114. Belgrade, telegram No. 52, D 12.30 PM, R 8 PM, 25 July, Cranckanthorpe to Gray.
418
Cornwall М. Op. cit. P. 73.
419
Tunstall G. Op. cit. P. 147. Как указывает автор, Россия ясно предупредила Вену и Берлин, что равновесие сил на Балканах имеет для нее жизненно важно.
420
Becker J. J. Op.cit. Р. 85.
421
И Васич, и Йованович опираются на различные свидетельства (пересказы). Первый в статье «Девятьсот третий» пишет, что король и генерал Петрович упали после первой пули, а Драга – после десятой. Стреляли четверо офицеров, имена которых указаны. ( Васић Д. Одабрана дела. Београд, 1990. С. 194–195). Йованович, придерживающийся более «кровавой» версии, пишет, что в короля выстрелили 30 раз, а в его жену – 18. После этого ее изрубили саблями. Йованович утверждает, что трупы собирались не выбрасывать из окна, а только показать солдатам. Однако Драга вывалилась, после чего выкинули и Александра. ( Јовановић С. Влада Александра Обреновића. (Геца Кон) Београд, 1931 С. 357); Добавим, что у четырех офицеров имелось 24 патрона в револьверах, которые не перезаряжались. Несколько пришлось потратить на генерала Петровича. Когда этот боезапас был израсходован, остальным заговорщикам тоже пришлось «присоединиться». Кому – саблей, кому – револьвером; В романе Бруно Брема приводятся данные «вскрытия», согласно которым королю досталось 19 пуль и 2 удара саблей, а королеве – 36 пуль и более 40 ударов саблей ( Brehm B. Apis und Este. München, 1931, S. 78–79; перевод: Brehm B. Apis i Este. Zagreb, 1943); те же сведения приводит: Ђуричић Младен Ст . Последњи Обреновићи. Хроника Старог краљевског двора. Београд, 1967. С. 216.
422
Clark C. Op. cit. Р. 4–5, 566–567. Сноска 2.
423
Кларк вслед за межвоенными австрийскими и германскими пропагандистами ничтоже сумняшеся утверждает, что многие в Сербии не принимали проавстрийскую политику Обреновичей. А после 1903 г. якобы начался разворот от Австрии к России.
424
См. подробнее: Бјелајац М. Дипломатија и војска. Србија и Југославија 1901–1999. Београд, 2010. С. 25–64.
425
Clark C. Op. cit. P. 22
426
Zametica John . Book review on Christopher Clark, Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914. Allen Lane. London, 2012. (неопубликованная рукопись).
427
McMeekin S. The Russian Origins of the First World War . (The Belknap Press) Harvard, 2011. P. 56. (на книгу наше внимание обратил John Zametica)
428
Etty John. Serbian Nationalism and the Great War // History Review. Mar. 2009. Issue 63. “Historians tend to blame nationalism for the European ills which led to the outbreak of the Great War in 1914. They are able to cite many examples of German aggression, and coyly quote British sources to show that nationalism had even managed to affect our own view of the world. But, they assert, the brand of nationalism which did most to undermine international stability by 1914 was Serbian. Doubtless Emperor Franz Joseph of Austria-Hungary would have agreed”.
429
Price Mathew . Causes of First World War explored by Cambridge historian. (http://www.thenational.ae/arts-culture/books/causes-of-first-world-war-explored-by-cambridge-historian#ixzz2JMxJmqoY)
430
Neiberg Michael S. Christopher Clark. The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914 // The Journal of Modern History. Vol. 86. No.3 (Sept. 2014). P. 654–655.
431
Митровић А. Србија у Првом светском рату… С. 80 (автор ссылается на: Die deutchen Dokumente zum Kriegsausbruch, Bd. 2, S. 18–19); Mitrović A. Serbia’s Great War… P. 50.
432
Там же. С. 17 (автор ссылается на, ÖUA, Bd. 8, S. 219).
433
Там же (автор ссылается на: ÖUA, Bd. 8, S. 231–232).
434
Там же. С. 17 (автор ссылается на: ÖUA, Bd. 8, S. 218).
435
McMeekin S. Christopher Clark, Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914 // History Today. December 2012.
436
Griffith S. History will never be the same again: The Sleepwalkers, by Christopher Clark // «Daily Mail». 12 November 2012.
437
Evans Harold . On the brink. ‘The Sleepwalkers’ and ‘July 1914’. May 9. 2013. (http://www.nytimes.com/2013/05/12/books/review/the-sleepwalkers-and-july-1914.html?_r=0.)
438
Ibid.
439
Петровић Пироћанац Зоран . Хоћеш ли још да будеш Србин. Антологија антисрпства. 2014. С. 285–286. (автор ссылается на: Jim Cullen in History News Network, 1.8.2013). Каллен автор книги: Hollywood Stars and Historical Visions. (Oxford University Press) 2013.
440
Bishop Michael F . The Utterly Pointless First World War, May 22. 2013. AM EDT. Автор занимал различные должности на Капитолийском холме и в Белом доме, а также был исполнительным директором коммитета, ответственного за празднование 200-летия независимости (the Abraham Lincoln Bicentennial Commission).
441
Bazdulj Muharem . Mesečarenje i druge katastrofe. Nove knjige o početku Prvog svjetskog rata // “Vreme” (Beograd). Br. 1185. 19. septembar 2013. S. 36–43.
442
Этому посвящен целый номер журнала «Journal of Contemporary History». (№ 48 (2). 2013), статьи из которого мы комментируем.
443
Osterrider Markus . Christopher Clark: Die Schlafwandler…; McMeekin S.: The Russian Origins… // Jahrbucher fur Geschichte Osteuropas. 62 (2014). 4. S. 605–608.
444
Mulligan William . The Origins of the First World War. (Cambridgde University Press) 2010.
445
Schmied-Kowarzik Anatol . (Austrian Academy of Sciences), HABSBURG (October, 2010).
446
«Die Zeit». 12.09.2013. С Кларком беседовали Гюнтер Хофманн и Юдит Шолтер (Gunter Hofmann, Judith Scholter)
447
Србија никада није била ничији клијент // «Политика». 31 мај 2014 (репортаж с конференции «The European Tragedy of 1914 and the Multipolar World of 2014: Lessons learned, Belgrade 30–31 May 2014»); См. также: Palić Svetlana . Ko je kriv za Veliki rat // «Blic». 31.05. 2014; “Princip nije kriv za rat”, Intervju sa Kristoferom Klarkom // «Blic». 1.06. 2014; “Овај век ће за Србе бити бољи од прошлог јер гори не може бити”, интервју са Кристофером Кларком // «Nedeljnik». 5 jun 2014. S. 22–25.
Читать дальшеИнтервал:
Закладка: