Сима Чиркович - История сербов

Ћирковић, С. — Михаљчић, Р. (ур.), Лексикон српског средњег века, Београд 1999.

Ћирковић, С. — Ковачевић-Којић, Д. — Ћук, Р., Старо српско рударство, Београд — Нови Сад 2002.

Ћоровић, В., Историја Југославије, Београд 1933, 1989 2.

Ћоровић, В., Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, Београд 1936, 1992 2.

Ђоровић, В. — Чубриловић, В., Србија 1858–1903, Београд 1938.

Ћоровић, В., Хисторија Босне, књ. I , Београд 1940; Бањалука 1999 2.

Ђоровић, В., Историја Срба, I – III , Београд 1989, 1995 2, 2004 3.

Unbegaun, В ., Les debuts de la langue littiraire chez les Serbes, Paris 1935.

Faroqhi, S., Geschichte des Osmanischen Reiches, Munchen 2000.

Ферјанчић, Б., Византија u Јужни Словени, Београд 1966.

Ферјанчић, Б. — Ћирковић, С., Стефан Душан, краљ и цар, 1331–1355, Београд 2005.

Ferluga , J ., Византиска управа у Далмацији, Београд 1956 (= Lamministrazione bizantina in Dalmazia , Venezia 1978).

Ferluga J., Byzantium on the Balkans. Studies on the Byzantine Administration and the Southern Slavs from the VIIth to the XIIIth Centuries, Amsterdam 1976.

Ferluga, J., Untersuchungen zur byzantinischen Provinzialverwaltung, VII–XIII Jahrhundert, Amsterdam 1992.

Filipović, N., Islamizacija u Bosni i Hercegovini, Tešanj 2005.

Fine, J. V. Jr., Early Medieval Balkans, Ann Arbor 1983.

Fine, J. V. Jr., Late Medieval Balkans, Ann Arbor 1987.

Fonseca, C. D. (ed.), Le aree omogenee della civilta rupestre nel V ambito dell' impero bizantino: la Serbia, Galatina 1979.

Фотић, A . ( yp .), Приватни живот у српским земљама у освит новог доба, Београд 2005.

Hadrovics, L., Le peuple serbe et son eglise sous la domination turque, Paris 1947.

Halpern, J.M. — Kideckel, D.A. (eds.), Neighbors at War. Anthropological Perspectives on Yugoslav Ethnicity, Culture and History, Pensylvania 2000.

Halpern, J.M., Srpsko selo. Društvene i kulturne promene u seoskoj zajednici (1952- 1987), Beograd 2006.

Haselsteiner, H., Bosnien-Hercegowina, Orientkrise und Sudslavische Vrage, Wien 1996.

Hafner, S., Studien zur altserbischen dynastischen Historiographie, Munchen 1964.

Хафнер, С., Српски средњи век, Београд-Нови Сад 2001.

Hauptmann, R, Die Osterreichisch-Ungarische Herschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878–1918: Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung, Graz 1983.

Hayden R., Blueprints for a House Divided. The Constitutional Logic of the Yugoslav Conflicts, Ann Arbor 1999.

Hoptner, J. В ., Yugoslavia in Crisis 1934–1941, New York-London, 1962.

Hosch, E., Geschichte der Balkanldnder. Von der Fruhzeit bis zur Gegenwart, München 1988 2.

Храбак, Б., Призренска арбанашка лига: 1878–1881, Београд 1998.

Храбак, Б., Из cmapuje прошлости Босне и Херцеговине, I –III, Београд, 2003–2004.

Храбак, Б., Арбанашке студије, I–IV, Београд, 2004–2005.

Цвијић, J., Балканско полуострво и јужнословенске земте, Београд 1922–1931; 1966; 1987 3.

Цвијић, J ., Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице (Српски етнографски зборник, књ. XXIV), Београд 1922 (прештампано у: J. Цвијић, Антропогеографски и етнографски списи, Београд 1987, стр. 131–197).

Чајкановић, В., Стара српска религија и митологија, Београд 1994.

Чубриловић, В., Историја политичке мысли у Србији XIX века, Београд 1958, 1982 2.

Чубриловић, В. (ур.), Обичајно право и самоуправе на Балкану и у суседним земњама (Научни скупови САНУ), Београд 1974.

Чубриловић, В. (ур.), Ћелике силе и Србија пред Прей светски рат (Научни скупови САНУ), Београд 1976.

Чубриловић, В., Одабрани историјски радови, Београд 1983. Чубриловић, В. (ур.), Војне крајине у југосло венским земљама у Новом веку до Карловачког мира 1699 (Научни скупови САНУ), Београд 1989.

Чурчић, Л., Српске књиге и српски писци 18. века, Нови Сад 1988.

Džaja, S., Die “Bosnische Kirche” und das Islamisierungsproblem Bosniens und der Herzegovina in den Forschungen nach dem Zweiten Weltkrieg, Munchen 1978

Džaja, S., Konfessionalitat und Nationality Bosniens und der Herzegovina -Voremanzipatorische Phase, 1463–1804, Munchen 1984 (= Konfesionalnost i nacionalnost Bosne i Hercegovine. Predemancipacijsko razdoblje, 1463–1804, Mostar 1999).

Džaja, S., Bosnien-Herzegowina in der osterreichisch-ungarischen Epoche (1878–1918), Munchen 1994 (= Bosna i Hercegovina u austrougarskom razdoblju (1878–1918), Mostar-Zagreb 2002).

Džaja, S., Die politische Realitat des Jugoslawismus (1918–1991). Mit besonderer Berticksichtigung Bosnien-Herzegowinas, Munchen 2002 (= Politička realnost jugoslavenstva (1918–1991). S posebnim osvrtom na Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo-Zagreb 2004).

Шафарик, П. J., Историја српске књижевности, Нови Сад — Београд 2004.

Шелмић, Л., Српско зидно сликарство XVIII века, Нови Сад 2004.

Шемякин А.Л. Радикальное движение в Сербии: зарождение, становление, первые шаги (1875–1883). Москва, 1993.

Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891), Москва 1998.

Шуйца, М., Немирно доба српског средњег века. Властела српских обласних господара, Београд 2000.

Šufflaj, М ., Srbi i Arbanasi, njihova simbioza u srednjem vijeku, Beograd 1925; Sarajevo 1990 2.

Иллюстрации

Римское наследие. Вход в Felix Romuliana — дворец императора Галерия (305–311). Гамзиград, Восточная Сербия. Фото Б. Стругара 9

Образец набожности правителя. Монастырь Студеница, задужбина Стефана Немани. Центральная Сербия, конец XII в. Фото Б. Стругара 47

Экономическая самостоятельность. Серебряные деньги, которые чеканили сербские правители с XIII по XIV вв. Фото Б. Стругара 72

Ворота в Средиземноморье: Котор. Древнейший план города XVI в.. 76

Византийскосербский архитектурный симбиоз. Епископская церковь Грачаница, задужбина короля Стефана Уроша II Милутина в Косово, построена в 1315–1320 гг. Фото Б. Стругара 80

Культ сербских святителей. Икона святого Симеона и святого Савы. Начало XV в. (Народный музей в Белграде) 126

Перенос центра государства. Смедерево на Дунае, построено в 1428–1430 гг. сербская столица с 1430 по 1459 гг. Фото Б. Стругара 128

Геральдика. Гербы XIV–XV вв 130

Искусство книгопечатания. Иллюстрированная страница из «Октоиха», первой книги, выпущенной в типографии Црноевича (1494) 140

Османский урбанизм. Некоторые из наиболее значительных построек в Белграде до 1688 г 158

Преемственность в экономике. Изображения старейшин рудников в миниатюре на копии Закона о рудниках 1412 г., датируемой XVI в. (Архив Сербской академии наук и искусств, Белград) 161

Разработка государственной традиции. Герб. Приписываемый царю Стефану Урошу (1355–1377 гг.) в Иллирийском сборнике гербов, выполненном в Боснии между 1555 и 1595 гг 170

Преемственность в церковной жизни. Печская патриархия, восстановленная в 1557 г. Фото Б. Стругара 175

Новый центр власти: крепость Петроварадин, строительство закончено в 1716–1718 гг. Напротив на другом берегу Дуная вырос город Нови Сад, культурная столица Сербов в Венгрии. Фото Б. Стругара 193

Предвестники Запада: (а) Казарма Виртемберга в Белграде (1736), построена во время австрийского господства; (б) то же здание, перестроенное в 1864 г. под склады риса (Пиринч-хан) 195

Сербское барокко. Соборная церковь Митрополии в Сремских Карловцах, построена в 1758–1762 гг., фасад реставрирован в XIX в. ФотоДушана Тасича 218

Ожившая история: Святой Савва окружен сербскими святыми (гравюра X. Жефаровича и Т. Месмера, Вена, 1741 г.) 219

Ранняя периодика. Первая страница газеты «СЛАВЕННО-СЕРБСКIЯ ВЕДОМОСТИ», номер от 3 августа 1792 г 221

Наследие влияния востока: Здание Высшей школы в Белграде (1808–1813 гг.) Фото Д. Тасича 233

Село в западной Сербии, середина XIX в. Чертеж Феликса Каница 1864 г. (F.Kanitz, Das Konigreich Serbien und das Serbenvolk, Vol.1, Leipzig 1904) 263