Елена Кудрявцева - Россия и становление сербской государственности. 1812–1856

Татищев С. С. Император Николай I и иностранные дворы. СПб., 1889.

Троицкий И. Е. Церковная история болгарского вопроса. СПб., 1888.

Фадеев А. В. Россия и Восточный кризис 20-х годов XIX века. М., 1958.

Формирование национальных независимых государств на Балканах (конец XVIII – 70-е годы XIX в.). М, 1986.

Хитрова Н. И. Черногория в национально-освободительном движении на Балканах и русско-черногорские отношения в 50-70-х годах XIX в. М, 1979.

Чуркина И. В. Михаил Федорович Раевский и его записки о национальном движении южных славян в 1848–1849 гг. // Революции и реформы на Балканах. М, 1994.

Шеремет В. И. Революции 1848–1849 гг. и Османская империя // Революции и реформы на Балканах. М., 1994.

Шеремет В. И. Турция и Адрианопольский мир 1829 г. М., 1975.

Шильдер Н. К. Император Александр I, его жизнь и царствование. СПб., 1898. Т. IV.

Шпаро О. Б. Освобождение Греции и Россия (1821–1829). М., 1965.

Берић Д. Српско питање и политика Аустроугарске и Русиjе. 1848–1878. Београд, 2000.

Вучковић В. Српска криза у Источном питању (1842–1843). Београд, 1957.

Гавриловић М. Милош Обреновић. Београд, 1908–1912. Књ. I–III.

Гузина Р. Кнежина и постанак србске буржоаске државе. Београд, 1955.

Jакшић Г., Страньаковић Д. Србиjа од 1813 до 1858 године. Београд, 1935.

Jaksic G. Evropa i vaskrs Srbije (1804–1830). Beograd, 1933.

Jовановић С. Портрети из историjе и књижевности. Нови Сад-Београд, 1963.

Дурковић-Jакшић Л. Сарадња jугословена и пољака у Паризу 1848–1849 године. Београд, 1972.

Екмечић М. Неколико уломака о рускоj политици према jужним словенима у вриjеме револуциjе 1848. године // Зборник за историjу № 26. Нови Сад, 1982.

Екмечић М. Стварање Jугославиjе. 1790–1918. Кн. 1. Београд, 1989.

Историjа српског народа. Т. 1. Београд, 1981.

Кандић Л. Положаj Совjета по уставним проjектима и уставима у npвоj, половини XIX века до уставобранитеља // Историj ски гласник. Београд 1972. № 1.

Куниберт Б. Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића. Београд.

Kurjak J., Popović O., Obradović, Suković M. Rusia, Srbija, Crna Gora. Beograd, 2000.

Љушић Р. Кнежевина Србиjа. 1830–1839. Београд, 1986.

Љушић Р. Тумачење српске револуциjе у историографи jе 19. и 20. века. Београд, 1992.

Љушић Р. Књига о Начертаниjу. Београд, 1993.

Маркова З. Българското църковно-национално движение до Кримската война. София, 1976.

Маркович С. Сербия на Востоке. Избранные сочинения. М., 1956.

Михаил Обренович. Милош Обреновић или поглед на историjу Србиjе от 1813 до 1839. Београд, 1863.

Ников П. Взъраждане на българския народ // Църковно-национални борби и постижения. София, 1971.

Поповић В. Европа и српско питање у периоду ослобођења. Београд, 1940.

Поповић В. Метернихова политика на Блиском Истоку. Београд, 1931.

Поповић В. Политика Француске и Аустриjе на Балкану у време Наполеона III. Београд, 1925.

Стоjанчевић В. Из историjе Србиjе Другог устанка и кнез Милошеве владе. 1815–1839. Београд, 1995.

Стоjанчевић В. Кнез Милош и источна Срби jа. 1833–1838. Београд, 1957.

Сто j анчевић В. Милош Обреновић и његово доба. Београд, 1966.

Сто j анчевић В. Србиjа и ослободилачки покрет на Балканском полуострову у XIX веку. Београд, 1990.

Страњаковић Д. Влада уставобранитеља. 1842–1853. Београд, 1932.

Страњаковић Д. Држање Србиjе према Аустри jи и Мађарима 1848–1849. Београд, 1935.

Страњаковић Д. Jyгословенски национални и државни програм Кнежевине Србиjе у 1844 год. Сремки Карловци, 1931.

Страњаковић Д. Политичка пропаганда Срби jе у Jyгословеским покраинама 1844–1859 године. Београд,1936.

Страњаковић Д. Срби jа пи jемонт jужних словена 1842–1853. Београд, 1932.

Филиповић А. Право трговања у обновљено j Срби jи до 1835 године. Архив за правне и друштвене науке. Кн. V. № 5, 6.

Чубриловић В. Истори jа Београда. Београд, 1974. Кн. 2.

Чубриловић В. Историjа политичке мисли у Срби jи XIX века. Београд, 1955.

Ђетковић J. Карађорђе и Милош. 1804–1830. Београд, 1960.

Ђоровић В. Истори jа Срба. Ниш, 2001.

Экмечич М. Россия и народные движения на Балканах в 1848 г. // Национальное возрождение Балканских народов в первой половине XIX века и Россия. М., 1992.

Ancel J. Manuel historique de la Question d’orient (1792–1925). Paris, 1926.

Anderson M. A. S. The Eastern Question. 1774–1923. London, 1966.

Clayton G. D. Britain and the Eastern Question. From Missolongi to Gallipoli. London, 1971.

Deshanel L.-P. Histoire de la politique exérieure de France. 1806–1936. Paris, 1936.

Driault E. La Question D’Orient depuis ses origins jusqu’à nos jours. Paris, 1909.

Goldfrank D. M. The Origins of the Crimean War. London; New-York, 1993.

Jelavich B. Russian’s Balkan Entanglements. 1806–1914. Cambridge, 1991.

Jelavich B. A. Century of Russian Foreign Policy. 1814–1914. Filadelphia; New-York, 1964.

Jelavich Ch. The Balkans in Transition. Berkeley, 1963.

Jelavich Ch. and B. The Balkans. 1965.

Jelavich Ch. and B. Establishment of the Balkan National States. Seatle; London, 1977.

Kohn H. Pan-Slavism. Its History and Ideology. Notre Dame, 1953.

Le Donn J. P. The Russian Empire and the World, 1700–1917. 1997.

MacKenzie D. Serbs and Russians. New York, 1996.

Miller W. The Ottoman Empire and its Successors. London, 1966.

Pavlowitch S. K. Anglo-Russian Rivelry in Serbia. 1837–1839. The Mission of Colonel Hodges. Paris, 1961.

Sehiemann Th. Geschichte Russlands under Kaiser Nicolas I. Bd. III. Berlin, 1913.

Valsecchi F. Qeustione d’Oriente dalle origini alla pace di Parigi (1718–1856). Milano, 1955–1956.

АВПР – Архив внешней политики Российской империи;

Архив ПОИИ – Архив Петербургского отделения Института российской истории;

БИС – Балканский исторический сборник;

ВЖ – Военный журнал;

ВИ – Вопросы истории;

ВПР – Внешняя политика России XIX и начала XX века;

ГАРФ – Государственный архив Российской Федерации;

ДиНР – Древняя и новая Россия;

МЖ – Международная жизнь;

НиНИ – Новая и новейшая история;

ОР РГБ – Отдел рукописей Российской государственной библиотеки;

РА – Русский архив;

РВ – Русский вестник;

РГА ВМФ – Российский государственный архив военно-морского флота;

РГАДА – Российский государственный архив древних актов;

РГВИА – Российский государственный военно-исторический архив;

РМ – Русская мысль;

РС – Русская старина;

СОиСА – Сын Отечества и Северный Архив;

СПб. ведомости – Санкт-Петербургские ведомости;

СС – Советское славяноведение;

УЗ ИнСлав – Ученые записки Института славяноведения;

УЗ ЛГПИ – Ученые записки Ленинградского государственного педагогического института им. А. И. Герцена;

УЗ ЛГУ – Ученые записки ЛГУ;

УЗ МГУ – Ученые записки МГУ.

Карагеоргий. Худ. В. Л. Боровиковский

Император Александр I

Г. А. Строганов. Посланник в Константинополе (1816–1821)