Миле Белаяц - Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны
- Название:Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны
- Автор:
- Жанр:
- Издательство:ЛитагентАлгоритм1d6de804-4e60-11e1-aac2-5924aae99221
- Год:2015
- Город:Москва
- ISBN:978-5-906789-78-5
- Рейтинг:
- Избранное:Добавить в избранное
-
Отзывы:
-
Ваша оценка:
Миле Белаяц - Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны краткое содержание
В книге видного сербского ученого, директора Института новейшей истории Сербии, доктора исторических наук Миле Белаяца «Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны», впервые опубликованной на русском языке, скрупулезно исследуются все попытки пересмотра истории Великой войны, её природы, причин и «изнанки» и дается отпор тем, кто торопится записать Россию и исполнительницу ее «имперской воли» Сербию в число зачинщиков той кровавой бойни и спроецировать это «открытие» на ситуации тридцатых – сороковых и девяностых годов ХХ века.
Монография авторитетного ученого является результатом глубокого анализа солидного корпуса книг, статей и иных публикаций, увидевших свет в Европе и США в период с конца Первой мировой войны и до наших дней.
Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны - читать онлайн бесплатно ознакомительный отрывок
Интервал:
Закладка:
31
Zapisnici sa sednica Delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919–1920 (отв. ред. Krizman B., Hrabak B.). Beograd, 1960. S. 64; Mitrović A. Jugoslavija na Konferenciji mira 1919–1920. Beograd. 1969.
32
Јовановић Слободан . Конференција мира и питање о ратној одговорности (1920). // Јовановић С. Из историје и књижевности. II. (СКЗ и др.). Београд, 1991. С. 247–251 (С. Йованович вместо термина «комиссия» употребляет термин «комитет». На этот текст наше внимание обратил историк др. Борис Милосавлевич).
33
Буха Велибор. Србија у немачком и аустријском тумачењу кривице за Први светски рат 1919–1941. (текст магистерской диссертации). Београд, 2010. С. 14–15.
34
Selesković Momčilo . Srbija u nemačkom javnom mnjenju 1914–1918. Sorbona, 1919 (Beograd, 1996); Ekmečić Milorad Beleška o ulozi rasizma u određivanju nemačkih ratnih ciljeva 1914–1918” // Ekmečić M. Ogledi iz istorije, drugo izdanje. (Službeni list SRJ). Beograd, 2002. S. 273–284; Ристовић Милан . Црни Петар и балкански разбојници. Балкан и Србија у немачким сатиричним часописима (1903–1918). (УДИ – Чигоја штампа). Београд, 2011.
35
Примером служит профессор истории Йельского университета (Yale University) Тимоти Снайдер ( Snyder T. Hitler’s Logical Holocaust // The New York Review of Books. Dec. 20. 2012. (http://www.nybooks.com/articles/archives/ 2012/dec/20 /hitlers-logical-holocaust/.)
36
McCarthy Justin . Death and Exile: The Ethnic Cleansing of Ottoman Muslims, 1821–1922. (Darwin Press). Princeton N.J, 1995.
37
Yavuz M. Hakan, Sluglett P. (eds). War & Diplomacy. The Russo-Turkish War of 1877–1878. Utah University Press, 2010. (См.: Introduction – Laying Foundations for Future Instability. Р. 1, 2, 4; См. также текст на обложке. По словам составителей, в сборнике «argues that the key events that portended the begining of the end of the multiethnic Ottoman Empire were the Russo-Turkish War of 1877–1878 and the Treaty of Berlin. The essays in this volume analyze how the war and the treaty permanently transformed the political landscape both in the Balkans and Caucasus. The Treaty marked the end of Ottoman hegemony in the Balkans… By introducing the unitary nation state as the new organizing concept, the treaty planted the seeds of future conflict, from the Balkan Wars of 1912–1913 and the First World War to recent civil wars and ethnic cleansing in former Yugoslavia. The magnitude of the defeat… and territorial loses that followed proved fatal to the project of Muslim liberal reform and modernization that the Ottoman state had launched in the middle of the nineteenth century». В предисловии (С. 2) можно обнаружить и следующее утверждение: «Montenegro obtained most of the Albanian-inhabitet territories of Nikšić, Podgorica and Bar». Об этом пишут Кемаль Силай (Kemal Silay, Indiana University Bloomington) и Али Яйцы-оглы (Ali Yayciogly, Stanford University).
38
Yavuz M. Hakan, Blumi Isa (eds.). War and Nationalism. The Balkan Wars, 1912–1913, and their Sociopolitical Implications. Utah University Press, 2013; Балкански рат 1912/1913: Нова виђења и тумачења – The Balkan Wars 1912/1913: New Views and Interpretations. (Отв. ред. Рудић Срђан, Милкић Миљан. Институт за стратегијска истраживања – Историјски институт). Београд, 2013; Први балкански рат 1912/1913. године: друштвени и цивилизацијски смисао (поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије и Македоније 1912) – The First Balkan War: Social and Cultural Meaning (on the 100th Anniversary of the Liberation of the Old Serbia and Macedonia). (отв. ред. Растовић Александар. Филозофски факултет у Нишу). Ниш, 2013.
39
Clark Christopher . The Sleepwalkers – How Europe Went to War in 1914. London: Harper, 2012. Р. 43, 71, 74, 75, 76. («Если коротко, то администрация Габсбургов относилась к новым провинциям так, чтобы они являли собой показательный пример того, насколько эффективно и гуманно правление Габсбургов… К 1914 г. Босния и Герцеговина по степени развития были сопоставимы с остальными областями монархии». Р. 75)
40
Фердинанд није желео рат против Србије // НИН. 26.06.2014. С. 56–59 (интервью с М. Раухенштайнером)
41
Okey Robin . Taming Balkan Nationalism. The Habsburg ’Civilizing Mission’ in Bosnia, 1878–1914. (Oxford University Press). NY., 2007. С. VIII.
42
Об ошибочности сделанных Кларком оценок речь пойдет в главе «Столетняя годовщина событий – возобновление обсуждения и полемики». См. также содержательный критический анализ, представленный историком Марией Тодоровой, а также аргументированные опровержения и ясные наблюдения, сделанные историком Милошем Воиновичем на основании произведений мировой литературы (Balcanica. XLIV. 2013. Str. 422–433).
43
Ковић Милош . Гаврило Принцип, Документи и сећања. (Прометеј – РТС). Нови Сад, Београд, 2014, С. 20–24.
44
Horvat Josip . Pobuna omladine 1911–1914 (priredio Branko Matan). (SKD Prosvjeta Gordogan). Zagreb, 2006. S. 172; Despot Igor . Balkanski ratovi 1912–1913. i njihov odjek u Hrvatskoj. (Plejada). Zagreb, 2013. S. 189–268.
45
Цит. по: Krizman Bogdan . Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi. (Globus). Zagreb, 1989. S. 142–143. (Речь депутата А Хорвата на заседании Сабора 10 августа 1914 г.)
46
Remak Joachim . 1914 – The Third Balkan War: Origines Reconsidered // Journal of Modern History. № 43. 1971. (повторно опубликовано в: Koch H.W. (ed.). The Origins of the First World War: Great Power Rivalry and German War Aims. 2nd edn. London, 1984. Р. 101–27).
47
Габрић Ненад П. Јован Јовановић Пижон и европска дипломатија Србије (1913–1918). (Завод за уџбенике). Београд, 2011. С. 138–139.
48
Mombauer Annika (ed.). The origins of the First World War: Diplomatic and military documents. (Manchester University Press). Manchester – New York, 2013. Р. 127. (Prince Willhelm Stolberg-Wernigerode to Gotlieb von Jagow, State Secretary, Private letter, Vienna, 18 July 1914, R. 20 July)
49
Она же. The origins of the First world war, Controversies and consensus. (Longman) London, 2002. Р. 206–207 (сербское издание: Момбауер Аника . Узроци Првог светског рата, Спорења и сагласности. (CLIO) Београд, 2013. С. 177–178); Rauchensteiner Manfried . Der Tod des Doppeladlers: Osterreich-Ungarn und Erste Welt Krieg. Graz, Vienna and Cologne, 1993. С. 85 (Цит. по: Момбауер А. Узроци Првог светског рата… С. 178, 188); Würthle Friedrich . Die Spur führt nach Belgrad: Die Hintergrunde des Dramas von Sarajevo 1914. Vienna, 1974; Strachan Hew . The First World War. Vol. I: To Arms. Oxford, 2001.
50
Cornwall Mark . Serbia // Wilson K. (ed.) Decision for War 1914. (St. Martin Press) New York 1995. Р. 83–84 (Цит. по: Момбауер А. Узроци Првог светског рата… С. 177, 188); Dedijer V. Sarajevo 1914. Beograd, 1966 (1979), (англ. издание: The Road to Sarajevo. London, 1967; франц. издание: Sur la route de Sarajevo. (Gallimard) Paris, 1969).
51
Janz Oliver . 14 Derr Groesse Krieg. (Campus Verlag GmbH) Frankfurt am Main, 2013 (сербское издание: Јанц Оливер . 14. Велики рат. (Прометеј) Нови Сад, 2014. С. 69); Stevenson David . Cataclysm. The First World War as Political Tragedy. New York, 2004. Р. 10; Kramer Alan . Dynamic of Destruction, Culture of Mass Killing in the First World War. Oxford University Press, 2007. Р. 109.
52
Јанц О. Указ. соч. С. 40.
53
Блед Жан Пол. Франц Јозеф. (CLIO, Глас српски) Београд, 1998. С. 604–607 (французское издание: Bled Jean-Paul . Fraçois Joseph. (Fayard) Paris, 1987).
54
Там же. C. 604.
55
Becker Jean-Jacques . L’anée 14. (Armand Colin) Paris, 2013 (второе издание). Р. 48–49.
56
Мекензи Дејвид . Апис. Горњи Милановац, 1989. С.132 (MacKanzie David. Apis: The Congenial Conspirator. The Life of Colonel Dragutin T. Dimitrijević. (East European Monographs) Boulder, 1989.)
57
Имеется в виду историк М. Живанович; см: Живановић Милан Ж. Апис, Солунски процес хељаду деветстотина четрнаесте. (Прометеј) Нови Сад, 2015 (первое издание – 1955); см. также предисловие ко второму изданию книги Живановича: Бјелајац М. Мистерија Аписовог признања и даље траје. С. vii – xxv.
58
Мекензи Дејвид . Указ. соч. С.144 ( MacKanzie David . Оp. Cit. P. 137.).
59
Mitrović Andrej . Prodor na Balkan, Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908–1918. (NOLIT). Beograd, 1981 (второе издание – 2011); Он же . Србија у Првом светском рату. (СКЗ) Београд, 1984 (английское издание: Mitrović Andrej . Serbia’s Great War 1914–1918. (Hurst & Co.) London, 2007); См. также: Он же . Fric Fišer ili nemačko suočavanje sa istorijom // Fišer Fric. Savez elita. (NOLIT). Beograd, 1985. S. 9–53.
Читать дальшеИнтервал:
Закладка: