Миле Белаяц - Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны

Екмечић Милорад . Стварање Југославије 1790–1918. Београд, 1989; Он же. Ратни циљеви Србије 1914. године. 1973 (1990). (Для нас особый интерес представляет предисловие ко второму изданию).

Dedijer V. Sarajevo 1914, Beograd, 1966 (1979).

Ћоровић Владимир. Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку. (Библиотека града Београда) Београд, 1992.

Документа о спољној политици Краљевине Србије 1903–1914 (Далее – ДСПКС). Београд, 1980 (1981, 1982, 1984, 1986, 2004, 2006, 2008, 2009, 2012, 2014); В книге II – три приложения: Српска народна одбрана 1906; Организација српска одбрана 1907; 1903–1914. (Замысел публикации родился в марте 1964 г., после чего была сформирована редколлегия. В феврале 1966 г. утверждена методология публикации и были назначены ответственные редакторы каждого тома. См. также по теме: Дипломатска преписка Краљевине Србије. Књига I (1 января 1902 – 1 июня 1903). Отв. ред. Владимир Чорович. (Државна штампарија Београд) Београд, 1933; Записници седница Министарског савета Србије 1915–1918 (отв. ред: Д. Јанковић, Б. Храбак). (Архив Србије) Београд, 1976.

Antić Čedomir. Crisis and Armament, Economic Relations between Great Britain and Serbia 1910–1912 // Balcanica. XXXVI. 2005. S. 151–161; Pavlović Vojislav. La troisième guerre balkanique. La France et les tentatives des Alliés de créer une nouvelle alliance balkanique 1914–1915 // Balcanica. XXXVIII. 2007; Растовић Александар. Енглези и умешаност Србије у Сарајевски атентат // САНУ, Зборник за историју БиХ. № 5. 2008. С. 261–271.

Буха Велибор. Србија у немачком и аустријском тумачењу кривице за Први светски рат 1919–1941. Београд, 2010. Сербский историк Чедомир Антич ранее защитил магистерскую диссертацию «Sir Ralph Paget and British Policy towards Serbia from 1910 to 1913» (Bristol, 2002). В 2006 г. опубликована в качестве монографии в белградском Институте балканистики: Antić Č. Ralph Paget, A Diplomat in Serbija. Belgrade, 2006.

Stanković Đ. Nikola Pašić, Saveznici i stvaranje Jugoslavije. (NOLIT) Beograd, 1984; Он же . Никола Пашић и југословенско питање. I–II. (БИГЗ) Београд, 1985; Он же . Сто говора Николе Пашића, Вештина говорништва државникА. (РАД) Београд, 2007. Књ. 1. С. 359.

Там же. С. 360–361 (Это выступление было напечатано в качестве отдельной брошюры, имевшей большое политическое и дипломатическое значение); тот же текст опубликован в: Стојановић Дубравка (отв. ред. Никола Пашић у Народној скупштини. III. Београд, 1997. С. 528–538).

ДСПКС. Књ. VI. Свеска 3. Београд, 1983. Док. 445. С. 470. Отправлено из Вены 20 октобря 1913 г. (по старому стилю).

Габрић Н. Указ. соч. С. 80. ( Masaryk T.G. Светска револуција – ратне успомене и разматрања 1914–1918. Књ. VI. Београд, 1935. С. 27–28.)

Lazarević Milan. Pašić nudio nagodbu Beču, Zanimljivo otkriće češkog istoričara // «Danas». 30.11.2012.

Hantsch Hugo. Leopold Graf Berchtold. Grandseigneur und Staatsmann. ( Verlag Styria), Graz, 1963. I. S. 369–373; см. также: Kos Franz Josef. Die politischen und wirtschafentlichen Interessen Ostereich-Ungarns und Deutschland in Sudosteuropa 1912/13 die Adriahafen, die Saloniki, die Kavalafrage. Wiena un Weimar, 1996. С. 224.

Первый председатель чехословацкого правительства и глава делегации на Парижской мирной конференции 1919 г.

Габрић Н. Указ. соч. С. 78–81

Једно аустријско мишљење о пореклу Светског рата // Ратник. Св. VII–VIII. 1928. С. 215–221.

Watson Alexander. Ring of Steel. Germany and Austria-Hungary at War 1914–1918. (Allen Lane, Penguin Books) 2014. С.7.

Otte T.G. July Crisis. The World’s Descent into War, Summer 1914. (Cambridge University Press) 2014. Р. 224.

Tunstall Jr. Graydon. Planning for War Against Russia and Serbia, Austro-Hungarian and German Military Strategies, 1871–1914. (Columbia University Press) NY, 1993. Р. 202–203.

Цит. по: Митровић А. Србија у Првом светском рату… С. 37 (BayHSta-München, MÄ, Nr.2481/2, донесение от 30 июня 1914).

Там же.

Поповић Чеда. Сарајевски атентат и организација ’Уједињење или Смрт’ // Nova Evropa. Кnj. XXV. Br. 8. 26. jul 1932. Str. 400–401.

Dedijer V . Sarajevo… S. 652 («Политика». 26. aприл 1926).

Прибичевић Адам . Мој живот. (Просвјета) Загреб, 1999. (См. главу «Неодговорност Србије за рат 1914. године». С. 37–44; особенно см. с. 41); Krizman Bogdan . Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi. (Globus) Zagreb, 1989. S. 10, 27, 34.

Там же. С. 41.

Цит. по: Љушић Радош. Принцип Гаврило (1985–1918), Оглед о националном хероју. (Новости) Београд, 2014. С. 308.

Штрандтман В. Н. Балканские воспоминания (подготовка текста, вступительная статья, примечания А. Л. Шемякина). М., 2014. С. 244.

Там же. С. 242.

Там же. С. 265.

Цит. по: Перишић Мирослав . Сарајевски атентат, Повратак документима. (Андрићев институт) Андрићград-Вишеград, 2014. С. 11–114; После публикации мемуаров Билинского это письмо также стало предметом общественного обсуждения: Из недавне прошлости // Вечерња Пошта. 7. јануар 1928; отрывок опубликован в газете «Време» 3 апреля 1928 г.; оригинал: Kriegsschuldfrage. Март 1928. С. 260–263 (См.: Pfefer L. Istraga u Sarajevskom atentatu. Zagreb, 1938. С. 155).

Дедијер В. Указ. соч. С. 333. (Автор ссылается на: Biliński Leon . Wspomnenia i Dokumenty 1846–1922. (F. Hoesicka) Warszawa, 1925. II. S. 223)

Екмечић М. Да ли прослава, обележавање, или обнова ратне атмосфере Сарајевског атентата и Првог светског рата 1914–1918 // «Печат». № 295. 2013. С. 29.

Mitrović А. Prodor na Balkan. S. 144, 146.

Там же. S. 145.

Цит. по: Димић Љ., Радојевић М. Србија у Великом рату 1914–1918. Београд, 2014. С. 67–68. (Указанные авторы цитируют документ (сноска № 104) по: Јовановић Ј. М. Стварање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Књ. I. С. 14).

Там же. С. 68

Там же. С. 68 (сноска № 105).

Mitrović А. Prodor na Balkan… S. 148–149. В своих мемуарах Билинский отрицает это или умалчивает об этом. Однако из письма Потиорека к Билинскому видно, что тот разделял мнение о «необходимости подготовки к большой войне» (См. комментарии Милана Чурчина к: Pfefer L. Op. cit. S. 155).

Трубецкој Г. Н. Рат на Балкану 1914–1917 и руска дипломатија. (Просвета) Београд, 1994. С. 11. Книга на языке оригинала опубликована в Монреале в 1983 г. Осенью 1914 г. Трубецкой стал следующим после Н. Г. Гартвига российским посланником в Белграде.

Clark С. Op. cit. P. 56.

ДСПКС. Књ. VII. Св. 2. С. 290–291. Док. 155. Обращаем внимание, что этот самый ранний документ подписывает Туцакович, а более поздние – Ездич. Правильно – наоборот, так как Туцакович сменил Ездича. ( Dedijer V. Указ. соч. С. 656–657; Живановић Милан . Указ. соч. С. 432–433.)

ДСПКС. С. 331. Док. 198.

Там же. С. 337–339. (МВД – МИД)

Там же. С. 344. Док. 210. «Начелство Округа подринског – Шабац, пов. бр. 85, командиру 5. чете граничне трупе Лозница». Этот документ из историков первым обнаружил Владимир Чорович в архиве Верховного суда в Сараево. Якобы в 1914 г. его нашли и присвоили австро-венгерские власти в оккупированной части Сербии. На документе стот подпись «Ездич». Однако Ездич в то время уже не был начальником Подринского округа. Из газеты «Српске новине» за май-июнь 1914 г. не удалось узнать точную дату назначения Туцаковича. Майор Вулович начальником V района назначен 9 (22) мая («Српске новине». 11 (24) маја 1914). До этого служил в Оперативном отделении генштаба.