Мира Радоевич - Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг
- Название:Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг
- Автор:
- Жанр:
- Издательство:Српска књижевна задруга
- Год:2014
- Город:Белград
- ISBN:978-86-379-1275-0
- Рейтинг:
- Избранное:Добавить в избранное
-
Отзывы:
-
Ваша оценка:
Мира Радоевич - Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг краткое содержание
Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг - читать онлайн бесплатно полную версию (весь текст целиком)
Интервал:
Закладка:
343
См.: Victor Kuhne, Les Bulgares peints par eux-mêmes. Documents et commentaires , Lausanne-Paris, 1917; Р. А. Раjс, Аустро-Бугаро-Немачке повреде ратних закона и правила , Крф, 1918; Album des crimes Bulgares , Paris, 1919; Documents relatifs aux violations des conventions de La Haye et du Droit international en géneral commicec de 1915–1918. par les Bulgares en Serbie ocupée , I–III, Paris, 1919; D. Stanković, "Nikola Pašić i povrede medunarodnog prava u Prvom svetskom ratu od strane Bugarske", Vojnoistorijski glasnik , br. 1–2/2001, str. 30–40; Ђ. Станковић, Никола Пашић. Прилози за биографиjу , Београд, 2006, стр. 233–247.
344
В. Стоjанчевић, Србиjа 1914–1918 , стр. 145–149; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 371–389.
345
В. Стоjанчевић, Србиjа 1914–1918 , стр. 145–149; А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 371–389.
346
П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 23.
347
Подробнее см.: Л. Џорџ, нав. дело , стр. 203–226; P. Renuven, Evropska kriza i Prvi svetski rat , Sarajevo, 1965, str. 270–275.
348
П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 24–30.
349
Поскольку власти Греции отказались гарантировать безопасность войск союзников в окрестностях Салоник (Солуни), силы Антанты решили выразить свой протест в резкой дипломатической ноте, а во второй половине ноября все это сопроводить демонстрацией военной мощи в Пирейском заливе и оккупацией островов Милос, Корфу, Сиpoс. Под дипломатическим и военным давлением германофильское правительство Греции изменило свою позицию, после чего начались приготовления к обороне Солуни.
350
П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 30.
351
Там же , с. 26.
352
Там же , с. 30–31.
353
Там же , с. 27.
354
Там же , с. 27–28.
355
Там же.
356
Что касается Румынии, то союзники рассчитывали на ее армию, численность которой составляла около 420 000 солдат.
357
Об участии сербской армии на Солунском фронте подробнее см.: П. Опачић, Солунска офанзива 1918 , Београд, 1980; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , Београд, 1984.
358
Помимо территориальной выгоды, которую союзники обещали Румынии, их силы у Салоник обязаны были предпринять наступательные действия, чтобы привязать войска Центральных держав к этому плацдарму и таким образом облегчить прорыв румынской армии в Трансильванию.
359
P. Tomac, nav. delo , str. 392–405.
360
Во второй половине 1916 года на Солунском фронте находилось 143 612 сербских, 120 926 французских, 119 351 британский, 34 132 итальянских, 15 079 русских, 606 албанских солдат.
361
Писатель Драгиша Васич воспоминания о Солунском фронте включил и в свои литературные произведения: «Утро было ясное, прохладное и спокойное… окруженный неглубокими, в разных направлениях сплетенными ходами сообщения, я разглядывал извилистую, в камне выдолбленную, линию окопов. Из этих окопов, как из разверзшихся могил, выбирались один за другим согнувшиеся солдаты мрачного, мученического вида — в обмундировании, при полной экипировке и с фляжками в руках неохотно брели умываться. Царила та особенная, временная тишина фронта, когда воздух еще слегка подрагивает от взрывов, когда спешишь передохнуть, прожить несколько спокойных мгновений, когда мрачные предчувствия отступают и когда угроза смерти отдыхает, чтобы, немного спустя, снова нависнуть. Дежурные осторожно, однако строгим тоном, будили смену, которая, не выспавшись, полусонная и угрюмая лениво выбиралась из временных укрытий; унтер-офицер ругался и грозился; какой-то ранний самолет гудел вдали; в там, за проволочными заграждениями, крестовинами, вражескими окопами… среди груд камней, там вдали за бескрайними волнообразными массивами, в сиянии зари вырисовывались ответвления Бабуны, голубела Отчизна» (Д. Васић, Црвене магле , Београд, 2005, стр. 167–168).
362
А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 283. По данным сербского Генерального штаба, до конца наступательных действий (19 декабря 1916) сербская армия потеряла 1 068 убитых, раненых и пропавших без вести офицеров и 32 381 унтер-офицера и солдата. В итальянских же данных приводится, что в боях на Солунском фронте потери сербов составили 26 291 солдат и офицер, выбывший из строя. По исследованиям Петра Опачича, потери составили 27 965 человек (P. Tomac, nav. delo , str. 405; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 41).
363
P. Tomac, nav. delo , str. 427.
364
П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 40–41.
365
Германия старалась свои ряды пополнить поляками; французские части пополнялись солдатами из колоний в Африке и Азии, а Великобритания использовала военных из доминионов.
366
По вопросу о добровольцах подробнее см.: Н. Поповић, Jугословенски добровољци 1914–1918 , Зборник документата, Београд, 1980.
367
D. Janković, B. Hrabak, Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Srbije 1915–1918 , Beograd, 1976; Живко Павловић, Рат Србиjе са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915. године , Београд 1968; А. Барби, Албанска голгота — агониjа jедног народа 1915 , Београд, 1928; Петар I Карађорђевић, Ратни дневник 1915–1916 , Београд, 1984; М. Живановић, "О евакуациjи српске воjске из Албаниjе и њеноj реорганизациjи на Крфу (1915–1916) према французским изворима", Историjски часопис , бр. XIV/XV, стр. 231–307.
368
D. Janković, M. Mirković, Državnopravna istorija Jugoslavije , Beograd, 1982, str. 327–328.
369
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 63–74.
370
Там же , с. 167–168; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 31. Визит сначала был запланирован на февраль 1916 года, но отложен из-за занятости союзников.
371
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 167–170; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 32–34, 46.
372
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 167–175; В. Стоjанчевић, Србиjа 1914–1918 , стр. 128–130.
373
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 167–175; В. Стоjанчевић, Србиjа 1914–1918 , стр. 128–130; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 33–34.
374
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 167–175; В. Стоjанчевић, Србиjа 1914–1918 , стр. 128–130.
375
F. Šišić, nav. delo , str. 60–64; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 34.
376
Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Srbije 1915–1918 , str. 306–307; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 175–179; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт , стр. 35–36.
377
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 175–179.
378
А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату , стр. 306–321; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije , str. 189–193; D. Janković, M. Mirković, nav. delo , str. 328–333; Д. Jанковић, Jугословенско питање и Крфска декларациjа 1917, Београд, 1967; Д. Jанковић, "Народна скупштина Србиjе за време Првог светског рата и питање њеног кворума", Анали Правног факултета у Београду , 14, 1966, стp. 327–358; М. Ж. Живановић, Пуковник Апис. Солунски процес 1917 , Београд, 1955.
Читать дальшеИнтервал:
Закладка: