Лим Ворд - Други светски рат. Дан за даном

Заправо, «Цроссед Арровс» и њен једини лидер Ференц Саласхи владају паралелно са владом Миклос Хортхи. Хортхи је иницирао улазак своје државе у Други свјетски рат. Главни циљ, на самом почетку ширења, је повратак значајних територија, више од половине земље изгубљене од стране Мађарске под Версајским уговором. Штавише, нефашистичка званично Мађарска, било да је или не, присиљена је да учествује у свим војним операцијама Хитлерове Немачке. У октобру 1944, Хортхи влада је објавила примирје са СССР. Отац саботера Отто Скорзени киднапује Хортиног сина. Под таквим притиском, шеф државе преноси овлашћења Ференцу Салашију и одступа од посла. Партија «Цроссед Арровс» влада до марта 1945.

…Пут моћи одређен је након што је Хитлер упућен на курсове војних пропагандиста: његове говоре примећују утицајни људи. Четрнаест година касније, А.Г. постаје истовремено и Предсједник и Реицхсканзлером; Ова дуга имена су скраћена речима «Фухрер» – «лидер».

Први говори Хитлера на овом посту сведени су на дефинисање света као безусловну вредност, али на овај или онај начин, његово постигнуће потиче од повратка земља које је изгубила Њемачка након Великог рата.

Оријентир немачког фурера – кретање «црнаца» у Италији. Од 1919. године ова јужна земља доживљава «црвену двогодишњу». Радници организују изборне комисије на директном моделу Совјета у Црвеној Русији, одузму предузећа и покушавају да их контролишу мање или више ефикасно. Пример слика СССР у целини, инспирација италијанског пролетаријата не ради: то је грађански рат, физичко уништавање класе, узајамног горчине, неконтролисане, чини се да има потпуно никога, структура моћи. Црвени двогодишњи период замјењује се друга годишњица црног. У октобру 1921. екипа, добровољна национална безбедносна милиција, у броју од око 5.000 људи, организује марш за Рим. Краљ Италије Виктор Еммануел састао се са челником фашиста Бенита Мусолинија, потврдио га је за премијера.

Главна идеја Муссолини дуце је корпоративна држава, уједињење класа на основу заједничке националности и свјесности ексклузивности њихове државе. Посебно су уведени закони о неприхватљивости мјешовитих бракова Италијана са не-Еуропоид расама. Дијалектика фашизма одбацује мир, спокојност као нека апсолутна вредност, препознаје рат, а друге пертурбације су неопходно средство за побољшање човечанства.

Генерално, италијански фашизам је много блажи од Хитлеровог националног социјализма. Шта год да је, корпоративна држава својим грађанима пружа стабилност, рад, комад хлеба и неки ентузијазам. Она се успешно бори са, чини се, националним брендом и катастрофом Италије – мафијом. Међутим, плаћање таквог начина уједињења маса, иако са одуговлачењем – учешће у многим крвавим борбама осовског блока на југу и истоку.

Идеологија фашизма, у већој или мањој мери, поседовање једног броја европских земаља: Шпаније, Француске, Мађарске, Аустрије, Румуније, Хрватске, Португала, итд У Јапану, од 1938., у ствари раније, вођен план за стварање «Велике источне Азије.. "– ослобођени од утицаја на Европу, али под директном контролом Земље раста Сунца; што укључује, између осталог, читаву Кину. Милитаризам није сасвим фашизам, јер није повезан са једним харизматичким диктатором. Овај систем подразумева контролисану напетост у друштву, стварајући слику спољног непријатеља подмукао, набубри ван мера ратне економије (чак и на уштрб важних социјалних програма), опсежна страних проширење.

Хитлерова Основна идеја – «народна држава», који уједињује све Немце, без обзира на своје богатство и наслова, као и злогласне «крута вертикалу власти.» Национална држава не даје праву демократију, међутим, «игра» у мишљењу, поједини грађани иницијатива није кажњиво као јак и несмотрено као у Стаљиновог Совјетског Савеза. Вриједност крви «пуних» Немаца у почетку је била довољно велика. Они Немци који се на неки начин не слажу са политиком НСДАП-а подложни су репресалијама тек после неколико, сасвим разумљивих опомена.

«Одлуке већине нису предвиђене, одлуке доносе само одговорна лица. Наравно, сваки вођа ће имати на располагању особље саветника, али он ће бити једини који ће одлучити… само он има овлашћења и право да издаје наређења. … Немогуће је учинити без парламента, али његова улога је дати савјет. Коморе су радна тела, а не гласачки инструменти.»

Адолф Хитлер.

Идеје о универзалном уједињењу су инхерентне у Немачкој, пре свега, од 1648. године, када је завршен вестфалски свет, који је окончао страшни Тридесетогодишњи рат. Немачки свет је подијељен на три стотине аутономних држава, у којима је сваки од њих прописана неограничена диктатура. Кардинално се враћа. Од тада, принц заузима највишу позицију у локалној хијерархији цркве. Свака изборност (духовни синод, колегијум хијерархија, стадо) у начелу је одсутна. Владар ствара само оно што му долази на ум.

У другим земљама Европе, духовне и земаљске границе власти су барем донекле подељене. Или (Енглеска време Хенрија ВИИИ, закона о Супремаци 1534. године, краљ – Хеад цркве), сама монархија се креће, иако веома тешком путу ка уставности и принципа колективне одлучивања. Изузетак, заувек, јесте Русија, чија се вјерска личност, од времена насилног крштења 988, на све могуће начине сазрева на земаљске власти.

…Црквене структуре Немачке у другој половини тридесетих година постале су наставак државе. Различите услове затвора примају око 700 пастирака који се не слажу са овим стањем. Глава алтернативне, хришћанске конфесионалне цркве, др. Неммлера, гестапо је 1937. године притворио и ослобађају га савезничке снаге тек 1945. године.

Научни и уметнички су подложни универзалном уједињењу. Од сада, тако мало предвиђених токова мисли… увиде, открића, позвани су да воде, како кажу, «посебно обучени људи».

Можете много да се расправљате о скривеним изворима постепено одвијајући незамисливој акцији. Једна од њих, коју обично не помињу историчари, као нешто безначајно, је масовна употреба немачких трупа, становништва и руководства Рајха, психотропних супстанци. Пушење дувана није добродошло, иако је у борбеним ситуацијама ово можда најбољи начин за смањење стреса. Током «пилуле весеље», первитин (метамфетамин), званична компонента борбене исхране немачких војника. Наркотик, који ствара осећај свемогућности, некажњивости, психоактивног лека, део је прехрамбених производа, на пример «танк чоколаде» и слаткиша. Масовно примењен од 1938. Вехрмацхт добија око 12 милиона таблета месечно од Теммлер и Кнолл-а, са препорученом дозом од 2 таблете дневно. Према неким извештајима, до почетка инвазије Француске, производња достиже 833.000 таблета дневно. Хитлер не пуши дуван, али узима первитин од свог личног лекара Теодора Моррела од 1936. године (заправо, почетак експанзије); од 1943. – неколико доза дневно.

Читать дальше