Мира Радоевич - Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг
- Название:Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг
- Автор:
- Жанр:
- Издательство:Српска књижевна задруга
- Год:2014
- Город:Белград
- ISBN:978-86-379-1275-0
- Рейтинг:
- Избранное:Добавить в избранное
-
Отзывы:
-
Ваша оценка:
Мира Радоевич - Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг краткое содержание
Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг - читать онлайн бесплатно полную версию (весь текст целиком)
Интервал:
Закладка:
31
Чарлс Џ. Вопицка, Таjне Балкана. Седам година дипломатског службовања у епицентру европске олуjе , Београд, 2009, стр. 55–56.
32
За Балканскими фронтами Первой мировой войны , Москва, 2002, с. 13.
33
Никола Пашић у Народноj Скупштини , III, пр. Д. Стоjановић, Београд, 1997, стр. 528–538; Ђ. Станковић, Сто говора Николе Пашића , I, Београд, 2007, стр. 346–362.
34
Там же , с. З59-362.
35
Подтверждение заявлений Николы Пашича в необходимости мира мы находим и в письме военного министра от 31 мая 1914 года начальнику Генштаба армии по поводу греческо-турецкого спора, где говорится: «Поскольку для Сербии сейчас просто необходим мир, то наше Правительство сделает все, дабы грекам донести до ведома, что они свои разногласия с Турцией должны решать мирным путем, дабы не заострять дела, так как Сербии сейчас никак не до войны». (Цит. по: Никола Поповић, Односи Србиjе и Русиjе у Првом светском рату , Београд, 1977, стр. 45.
36
Никола Пашић у Народноj Скупштини , III, стр. 535–538; Ђ. Станковић, Сто говора Никола Пашића , I, стр. 359–362.
37
Цит. по: Владимир Ћоровић, Односи и између Србиjе и Аустро-Угарске у XX веку , Београд, 1992, стр. 648.
38
За Балканскими фронтами Первой мировой войны , с. 13.
39
Этим займом произведено принудительное репрограммирование десятка пятипроцентных займов, осуществленных в период 1881–1893 годов. Несколько лет спустя, в 1899 г., Сербия смогла концессии на доходы от железных дорог заменить доходами от монополии на спички и сигаретную бумагу (Boris Kršev, Finansijska politika Jugoslavije 1918–1941 , Novi Sad, 2007, str. 164–166).
40
Подробнее см.: Там же , с. 164–166, 172–175; Милан Стоjадиновић, "Наш државни дуг", Нови живот , књ. 3, св. 9, Београд, 1921, стр. 277–282; Živko Avramovski, Britanci o Kraljevini Jugoslaviji 1920–1930, Godišnji izveštaji Britanskog poslanstva u Beogradu 1921–1938 , knj. I, Beograd, 1986, str. 56–57; Драгана Гњатовић, Стари државни дугови , Београд, 1991, стр. 99-101, 121; Иван Бецић, Министарство финансиjа Краљевине Jугославиjе 1918–1941 , Београд, 2012, стр. 306–309.
41
B. Казимировић, нав. дело , стр. 563–602; Jован М. Jовановић, Борба за народно уjедињење 1914–1918 , Београд, s. a., стр. 12; Д. Батаковић, "Сукоб воjних и цивилних власти у Србиjи у пролеће 1914", Историjски часопис , књ. XXIX–XXX. 1982/1983, Београд, 1983, стр. 477–491.
42
Цит. по: B. Ћоровић, нав. дело , стр. 648–651; Н. Поповић, нав. дело , стр. 45.
43
А. Dž. Р. Tejlor, Borba za prevlast u Evropi 1848–1918 , Sarajevo, 1963, str. 248–268.
44
А. Dž. Р. Tejlor, nav. delo , str. 306–323.
45
О причинах, которые привели к войне в 1914 году, см. подробнее: Hew Strachan, The First World War , vol. I: To Arms , Oxford, 2001, стр. 1-102; Holger H. Hervig, Origins: How or Never , в книге The first World War: Germany and Austria-Hungary 1914–1918 , London, 1997, pp. 6-42; Jems Joll, The Origins of First World War , London, 1992; M. S. Seligmann, R. R. McLean, Germany from Reich to Republic, 1871–1918 , London, 2000; F. Fišer, Savez elita. O kontinuitetu struktura moći u Nemačkoj 1871–1945. godine , Beograd, 1985, str. 61–88; А. Dž. Р. Tejlor, Borba za prevlast u Evropi 1848–1918 , Sarajevo, 1968, str. 248–506; P. Kenedi, Uspon i pad velikih sila. Ekonomska promena i ratovanje od 1500. do 2000. godine , Beograd — Podgorica, 2003, str. 223–291; P. M. Kennedy (ed), The War Plans of the Great Powers 1880–1914 , London, 1979; Barry Hunt and Adrian Preston (ed.), War Aims and Strategic Policy in the Great War 1914–1918 , London, 1972, pp. 105–123; I. Geiss, July 1914. The Outbreak of the First World War: selected documents , London, 1967, pp. 17–53; Д. Фромкин, Последње лето Европе. Ко jе започео Велики рат 1914 , Београд, 2006, стр. 25–67.
В последнее время появились книги, стремящиеся пересмотреть причины, которые привели к Первой мировой войне. Приводим следующих авторов: A. Watson, Ring of Steel: Germany and Austro-Hungary in World War I , Basic Books, London, 2014; G. Wawro, A Mad Catastrophe: The Outbreak of World War I and the Collapse of the Habsburg Empire , Basic Books, London, 2014; M. MacMillan, The War of Ended Peace: the Road to 1914 , Random House, London, 2013.
46
Fric Fišer, Savez elita. O kontinuitetu struktura moći u Nemačkoj 1871–1945. godine , Beograd, 1985, str. 85. Дворянство имело ведущие роли в армии, высшей государственной администрации, дипломатии. Элита прединдустриальной эпохи была носителем власти и ключевым фактором в армии; но экономическая власть находилась в руках промышленников, хотя они не принимали соответствующего участия в политической власти. Взаимодействие «старой» и «новой» элит вело к их срастанию.
47
Там же , c. 64–65.
48
Там же, с. 65–68, New Strachan, The First World War , p. 1–102; H. Hervig, Origins: Now or Never , pp. 6-42; P. M. Kennedy, The Rise of Anglo-German Antagonism 1860–1914 , London-Boston, 1980; А. Dž. Р. Tejlor, nav. delo , str. 306–370.
49
О реализации планов адмирала фон Тирпица и последствиях, которые обостряли противоречия между Великобританией и Германией, см. подробнее: Paul M. Kennedy, The Development of German Naval Operations Plans against England, 1896–1914 , London, 1976: P. M. Kennedy (ed.), The War Plans of the Great Powers, 1880–1914 , London, 1979; P. M. Kennedy, The Rise of Anglo-German Antagonism 1860–1914 , 1980; V. R. Berghahn, Germany and the Approach of War, London, 1993; V. R. Berghahn, Imperial Germany, 1871–1914: Economy, Society, Culture and Politics , Oxford, 1994.
50
F. Fišer, nav. delo , str. 65–68; New Strachan, The First World War , p. 1–102; H. Hervig, Origins: Now or Never , pp. 6-42; P. M. Kennedy, The Rise of Anglo-German Antagonism .
51
Великобритания в 1902 году вышла из своей «великолепной изоляции». Два года спустя она заключила соглашение с Францией, в знак памяти о краткосрочном англо-французском союзе 1840» года, названном «Entente Cordiale». А. Dž. Р. Tejlor, nav. delo , str. 371–414.
52
F. Fišer, nav. delo , str. 71–80; R. J. Crampton, The Hollow Détente: Anglo-German relations in the Balkans, 1911–1914 , London, 1980; Paul M. Kennedy, The Rise of Anglo-German Antagonism 1860–1914 , London, 1980; Terence Zuber, The Real German War Plan 1904–1914 , Stroud, Gloucestershire, 2011, pp. 10–60.
53
Č. Popov, Graђanska Evropa (1770–1914). Društvena i politička istorija Evrope (1871–1914) , Beograd, 2010, str. 33.
54
P. M. Kennedy, The Rise of Anglo-German Antagonism 1860–1914 , London, 1980; T. Zuber, The Real German War Plan 1904–1914 , Stroud, Gloucestershire, 2011, pp. 10–60.
55
Аника Момбауер, Узроци Првог светског рата . Спорења и сагласности, Београд, стр. 12–13; J. Joll, The Origins of the First World War , London, 1992; V. R. Berghahn, Germany and the Approach of War , London, 1993; M. S. Seligmann, R. R. McLean, Germany from Reich to Republic, 1871–1918 , London, 2000; Hew Strachan, The First World War , Vol. I: To Arms , Oxford, 2001, pp. 1-102; М. Воjводић, Стоjан Новаковић у служби националних и државних интереса , стр. 60–61, 131–132; А. Dž. Р. Tejlor, nav. delo , str. 391–415; T. Zuber, Op. cit. , str. 26–51; Д. Фромкин, нав. дело , стр. 25–42.
56
Samuel R. Williamson, Austria-Hungary and the Origins of the First World War , London, 1991.
57
По мнению части сербской интеллектуальной элиты, Аннексионный кризис являлся моментом, когда следовало начать защиту Боснии, «но не оружием, а защитными средствами права и науки». Стоян Новакович в дискуссиях, которые он вел в Парламенте, задавал вопрос, может ли Сербия оставаться без Боснии и Герцеговины. И, отвечая на него, подчеркивал, что ее долг защищать сербскую народность, язык и имя, несмотря на то, что Австро-Венгрия это будет толковать как «великосербскую пропаганду». Столкновение Сербии с Австро-Венгрией он считал неизбежным (М. Воjводић, Стоjан Новаковић у служби националних и државних интереса , стр. 343–359).
Читать дальшеИнтервал:
Закладка: