Коллектив авторов - Югославия в XX веке. Очерки политической истории

Как и несколько лет спустя, во время Первой мировой войны, только сербская женщина, думается, могла написать сыну, оказавшемуся в австрийском плену: «Я все мыслю, что, если тебя все же пленили, то ты, наверное, был ранен и не мог защищаться. Но, сынок, если ты сдался сам и при том даже не был ранен, домой не возвращайся. Ты осрамишь наше село, которое возложило на алтарь отечества жизни восьмидесяти трех героев из ста двадцати, призванных в армию. Твой брат Милан погиб у Рудника. Должно быть, он был счастлив, когда видел, как его старый король стреляет из первых рядов» 185.

В заключение, возвращаясь к поставленному вопросу о степени «европейскости» Сербии, сошлемся на мнение Л.В. Кузьмичевой, которая с полным правом констатирует, что «неопределенность сроков решения задач расширения государственных границ (и постоянная готовность к тому. – А.Ш.) – это один из главных тормозов движения Сербии по пути европеизации и модернизации внутригосударственной жизни» 186.

Добавим лишь, что наиболее проницательным современникам такой диагноз был ясен сразу. Осенью 1880 г. П.А. Кулаковский делился с Ап. А. Майковым: «„Царство Душана не дает сербам спать“, – недавно где-то я читал, и это правда: не было бы вредно, если бы этим историческим славным воспоминанием сербы поддерживали свой дух, но беда-то в том, что это историческое воспоминание заставляет их разыгрывать роль, им не подходящую, заставляет их обманывать и нас, и себя; заставляет их больше мечтать и меньше делать… Как хотите, но это печально в том государстве, которое находится в таком трудном положении как Сербия, которое должно прежде всего воспитывать характеры деловые и людей, работающих здраво и аккуратно» 187.

1 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2 // Сабрана дела С. Јовановића. Београд, 1990. Т. 7. С. 13–17. См. также: Рајић С. Владан Ђорђевић. Београд, 2007.

2 Милићевић М. Реформа војске Србије. 1897–1900. Београд, 2002. С. 163–166.

3 Там же. С. 12.

4 См., например: Младеновић Б. Српске династије у мемоарима пуковника Павла Блажарића // Нововековне српске династије у мемоаристици. (Зборник радова). Београд, 2007. С. 367–368.

5 Рукописно одељење Матице Српске (далее – РОМС). Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Заверенички разлози».

6 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2. С. 326. См. также: Милићевић М. Реформа војске Србије… С. 21.

7 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.».

8 Милићевић М. Реформа војске Србије… С. 8, 59; Новаковић С. Двадесет година уставне политике у Србији. 1883–1903. Београд, 1912. С. 71.

9 Каљевић Љ. Моје успомене. Београд, 1908. С. 55.

10 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Краљ Милан од Ивањданског атентата до смрти и непосредно после ње».

11 Там же. «Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.».

12 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2. С. 365.

13 Младеновић Б. Српске династије у мемоарима пуковника Павла Блажарића… С. 368.

14 Архив Српске академије наука и уметности (далее – АСАНУ). Бр. 9327. Свеска XVI (2). Дневник Милана Милићевића (запись от 6 и 7 июля 1900 г.).

15 Там же… Подробнее о реакции Милана Обреновича на помолвку сына см. Крестић П. Кнез и краљ Милан у мемоаристици // Историјски часопис. Београд, 2007. Књ. LIV. С. 207–208.

16 Архив внешней политики Российской империи (далее – АВПРИ). Ф. Политархив. Д. 2861 (1900 г.). Л. 85 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 15/28 августа 1900 г.).

17 Там же. Л. 10 об. – 11 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 6 июля 1900 г.).

18 Там же. Л. 34 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 13/25 июля 1900 г.).

19 Там же. Л. 46 (В.Н. Ламздорф – П.Б. Мансурову. Петербург, 16 июля 1900 г.).

2 °Charykow N. Glimpses of High Politics. Through War & Peace. 1855–1929. London, 1931. P. 232.

21 Поповић Н. Србија и царска Русија. Београд, 2007. С. 45.

22 Столић А. Краљица Драга Обреновић. Београд, 2009. С. 155–166.

23 Архив Србиjе (далее – АС). Фонд Стоjана Новаковића. Бр. 1245 (М. Вуjић – С. Новаковићу. Београд, 20. октобра 1901.). См. также: Војводић М. Петроградске године Стојана Новаковића (1900–1905). Београд, 2009. С. 25–26; Столић А. Краљица Драга Обреновић.С. 173–174.

24 АС. Фонд Стојана Новаковића. Бр. 172 (С. Новаковић – Александру Обреновићу. Петроград, 12. новембра 1901.).

25 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 492. Ч. III (1901 г.). Л. 131 об. (Н.В. Чарыков – В.Н. Ламздорфу. Белград, 21 ноября 1901 г.).

26 Там же. Д. 495. Ч. II (1902 г.). Л. 51 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 13 июня 1902 г.).

27 Там же. Л. 161 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 4 сентября 1902 г.).

28 Там же. Ф. Канцелярия. Д. 13 (1902 г.) Л. 397 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 24 сентября 1902 г.).

29 См.: Столић А. Краљица Драга Обреновић. С. 175; Казимировић В. Црна рука. Крагујевац, 1997. С. 146.

30 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 2861 (1900 г.). Л. 2.

31 Там же. Д. 492. Ч. III. Л. 11–12 об. (Б.Н. Евреинов – В.Н. Ламздорфу. Белград, 17 сентября 1901 г.).

32 Столић А. Краљица Драга Обреновић. С. 172–173.

33 Витте С.Ю. Воспоминания. Таллинн; М., 1994. Т. 2. С. 254.

34 См.: Ламздорф В.Н. Дневник. 1894–1896. М., 1991. С. 37, 39, 45 (записи от 3, 6 и 20 февраля 1894 г.).

35 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 496 (1902 г.). Л. 248 об. – 249 (Н.В. Чарыков – В.Н. Ламздорфу. Белград, 5 ноября 1902 г.).

36 См.: Војводић М. Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века. Београд, 1988. С. 455–457.

37 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 499 (1903 г.). Л. 101 об.

38 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. «Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.».

39 См.: Шемякин А.Л. Убиение генерала Павловича. Как в Белграде расстреливали георгиевского кавалера // Родина. 2007. № 9. С. 67.

40 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 500. Ч. I (1903 г.). Л. 337.

41 Там же. Л. 367.

42 Семиз Д. Један руски савремени докуменат о 29. маја // Нова Европа. Књ. XVI. Бр. 7. 11 октобра 1927. С. 228; Вишняков Я.В. «Котел с расплавленным металлом». К чему привел сербов Майский переворот 1903 г. // Родина. 2003. № 10. С. 82.

43 Дневник генерала А.Н. Куропаткина. М., 2010. С. 93 (запись от 25 декабря 1902 г.).

44 Российский Государственный военно-исторический архив. Ф. 400. Оп. 4. Д. 313. Л. 30 (И.Н. Сысоев – В.П. Целебровскому. Белград, 4 июня 1903 г.).

45 См.: Екмечић М. Аустро-Угарска обавештајна служба и Мајски преврат // Историјски часопис. Београд, 1985. Књ. XXXII. С. 141–168.

46 Казимировић В. Црна рука. С. 15–16.

47 См.: Један новинар (С. Протић). Политичка размишљања из историје наших дана // Дело. Београд, 1894.

48 Пироћанац М. Белешке / приред. С. Рајић. Београд, 2004. С. 292.

49 Поповић М. Борбе за парламентарни режим у Србији. Београд, 1939. С. 89; Чубриловић В. Историја политичке мисли у Србији XIX века. Београд, 1982. С. 282–283; Историја Српског народа. Београд. 1983. Књ. 6. Т. 1. С. 92; Екмечић М. Стварање Југославије. Београд. 1989. Књ. 2. С. 546; Живојиновић Д. Краљ Петар I Карађорђевић. Београд, 1990. Књ. 2. С. 115; Протић М. Радикали у Србији. Идеје и покрет (1881–1903). Београд, 1990. С. 17; Исти. Успон и пад српске идеје. Београд, 1995. С. 27; Исти. The Serbian Radical Movement 1881–1903. A Historical Aspect // Balcanica. Vol. XXXVI. Belgrade, 2006. P. 131, и др… Схожие оценки популярны и в мировой литературе. См., например: Dragnich A. Serbia, Nikola Pasic and Yugoslavia. Rutgers University Press. New Branswick, New Jersey, 1974. P. 70; Балканы в конце XIX – начале XX века. Очерки становления национальных государств и политической структуры в Юго-Восточной Европе. М., 1991. С. 20–22; The Serbs and their Leaders in the Twentienth Century. Ashgate Publishing Limited. Aldershot, Brookfi eld, 1997. P. 2; Павловић С. Србија. Историја иза имена. Београд, 2004 (перевод с английского оригинала). С. 98, и др.