Коллектив авторов - Югославия в XX веке. Очерки политической истории

50 Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919) // Србија на крају Првог светског рата. Београд, 1990. С. 137… Весьма близкое мнение содержится и в: Dragnich A. The Development of Parlamentary Government in Serbia. New York, 1978. P. 106.

51 См.: Батаковић Д. Успомене Панте Драшкића у српској мемоарској литератури // Драшкић П. Мемоари / приред. Д. Батаковић. Београд, 1990. С. 19; Љушић Р. Милан Обреновић // Љушић Р. Србија 19. века. Изабрани радови. Београд, 1994. С. 142; Нова историја Српског народа. Београд; Лозана, 2000, и др.

52 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война // Русские о Сербии и сербах. СПб., 2006. С. 526.

53 Погодин А.Л. Славянский мир. Политическое и экономическое положение славянских народов перед войной 1914 г. М., 1915. С. 337.

54 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 510.

55 Мале А. Дневник са српског двора. 1892–1894 / прев. и приред. Љ. Мирковић. Београд, 1999. С. 204.

56 Дарам М. Кроз српске земље (1900–1903) / прев. и погов. написао В. Милановић. Београд, 1997. С. 140.

57 Тодоровић П. Крвава година / приред. Л. Перовић. Београд, 1991. С. 90.

58 См.: Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919)… С. 137; Нова историја Српског народа. С. 188, и др.

59 Љушић Р. Политичке генерације у Србији // Српске политичке генерације. 1788–1918. Београд, 1998. С. 9–35; Столић А. Страначка генерација 1878–1903 // Там же. С. 105–113.

60 Stokes G. Politics as Development. The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Century Serbia. Durham; London, 1990. P. 201.

61 См.: Јовановић С. Влада Милана Обреновића. Београд, 1926. Књ.1. С. 25: Протић М. Успон и пад српске идеје. С. 109; Вебер А. Идеи к проблемам социологии государства и культуры // Вебер А. Избранное: кризис европейской культуры. М., 1999. С. 86–89.

62 Stokes G. Politics as Development… P. 297; Согрин В.В., Патрушев А.И., Токарева Е.С., Фадеева Т.М. Либерализм Запада. XVII–XX века. М., 1995. С. 66.

63 АС. Фонд Стојана Новаковића. Бр. 548. Л. 1.

64 О реформаторской деятельности напредняков подробнее см.: Petrovich M.B. A History of Modern Serbia. 1804–1918. New York; London, 1976. Vol. 2. P. 416; Трифуновић М. Историја

Радикалне странке (Oд постанка до 1903.). Београд, 1995. С. 84; Батаковић Д. Србија на Западу: о француским утицајима на политички развој модерне Србије // Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану. Београд, 1998. С. 317; Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији. 1903–1914. Београд, 1998. С. 59; Шемякин А.Л. Сербия на переломе. Обретение независимости и проблема модернизации (1880-е годы) // Славянские народы: общность истории и культуры. К 70-летию члена-корреспондента РАН В.К. Волкова. М., 2000. С. 228–255; Перовић Л. Милан Пироћанац – западњак у Србији 19. века // Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. Београд, 2003. Књ. 3. Улога елита. С. 11–72.

65 Овсяный Н.Р. Сербия и сербы. СПб., 1898. С. 90.

66 Лавелэ Э. де. Балканский полуостров. М., 1889. Ч. 1. С. 204.

67 Павловић С. Србија. Историја иза имена. С. 86.

68 Подробнее об этом см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Београд, 1995. Књ. 3. С. 10; Шемјакин А.Л. Либерална идеја и традиција: унутрашња борба у Србији у првој деценији независности // Српска политичка мисао. 1997. Бр. 1–2; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна. Србија у процесима политичке модернизације 19. века. Нови-Сад, 2003. С. 193.

69 См.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Шемякин А.Л. Никола Пашич и русские социалисты в Цюрихе (1868–1872) // Токови историје. Београд, 1997. Бр. 1–2; Трговчевић Љ. Планирана елита. Београд, 2003.

70 Об идеологии Радикальной партии подробнее см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Поповић-Обрадовић О. О идеолошком профилу радикала 1903–1914. // Токови историје. 1994. Београд, 1995. Бр. 1–2. С. 59–76; Мијатовић Б. Основни погледи напредњака и радикала током 80-их година XIX века // Српска политичка мисао. 1996. Бр. 1–4. С. 241–259; Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). М., 1998; Мишкова Д. Сърбският радикализъм през XIX в.: страници от историята на балканския популизъм // Токови историје. Београд, 1999. Бр. 1–4. С. 36–68; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна…; Стојановић Д. Србија и демократија. 1903–1914. Београд, 2003.

71 АСАНУ. Пашићеве хартије. Бр. 14615–1–27.

72 См.: Дюверже М. Политические партии. М., 2000. С. 116–122.

73 Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). С. 165–167.

74 Јанковић Д. Рађање парламентарне демократије. Политичке странке у Србији XIX века. Београд, 1997. С. 428.

75 Медушевский А.Н. Проблемы современной демократии // Острогорский М.Я. Демократия и политические партии. М., 1997. С. 11.

76 Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3. С. 120.

77 Тодоровић П. Огледало. Знаке из прошлости / приред. Л. Перовић. Београд, 1997. С. 206.

78 Подробнее о функционировании «радикального режима» в 1889–1892 гг. см.: Шемякин А.Л. Обреченная конституция: сербский Устав 1888 г. // Новая и новейшая история. 2002. № 4. С. 64–81.

79 См.: Поповић-Обрадовић О. Идеја и пракса уставности у Србији 1869–1914: између либералне и народне државе // Русија, Србија, Црна Гора. Хелсиншке свеске. Београд, 2000. С. 43; Шемякин А.Л. Традиционное общество и вызовы модернизации. Сербия последней трети XIX – начала XX в. глазами русских // Человек на Балканах и процессы модернизации. Синдром отягощенной наследственности (последняя треть XIX – первая половина XX в.) СПб., 2004. С. 33–35; Стојановић Д. Србија и демократија… С. 322–347; Иста. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије // Димић Љ., Стојановић Д., Јовановић М. Србија 1804–2004. Три виђења или позив на диалог. Београд, 2005. С. 133.

80 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 48.

81 Стојановић Д. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије… С. 130–132.

82 Отдел рукописей Института русской литературы РАН (Пушкинского Дома). Ф. 572. Д. 44. Л. 27 об. (Белград, 3 марта 1882 г.).

83 Крстић Н. Дневник. Јавни живот. IV / приред. М. Јагодић. Београд, 2007. С. 267 (запись от 12 ноября 1895 г.).

84 РОМС. Бр. М.14.045. Ђорђевић В. Успомене: културне скице из XIX века. Књ.3. «У војсци». XI.

85 См.: Маријан В. Влада Јована Авакумовића. Покушај сузбијања радикализма у Србији. Београд, 1996.

86 Антић Ч. Кратка историја Србије. Београд, 2004. С. 83.

87 Подробнее об этом см.: Трифуновић М. Историjа Радикалне странке (Од постанка до 1903.). С. 198–200.

88 См.: Марковић С. Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима. Београд, 2006. С. 172.

89 Николајевић Д. Краљ Милан и Тимочка буна. Београд, 1927. С. 70.

90 Новаковић С. Бугарско-српски рат и оновремене кризе. 1885–1886. Мемоарски листићи. Београд, 1907. С. 2.

91 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 510.

92 См.: Вуксановић-Анић Д. Са капетаном д’Ормесоном 1877. 22 дана у двоколицама кроз Србију. Београд, 1980. С. 34.

93 Вейнберг Е. Сербия и сербы. Этнографический очерк // Русские о Сербии и сербах. С. 473.

94 АСАНУ. Бр. 12877. См. также: Жујовић Ј. Дневник / приред. Д. Тодоровић. Београд, 1986. Т. 1. С. 246.

95 Политички елементи у Србији пре 60. година // Самоуправа. 1941. 20. јануар. Бр. 1144.

96 Тимочка буна 1883. Грађа / приред. Д. Тодоровић и Љ. Поповић. Београд, 1986. Т. VI. С. 154 (документ 899).