Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв.

Антолјак Ст . Самуилова държава. Скопје, 1969.

Georgiev P. P . Au sujet de Finterpretation des scaux de plomb de l’archeveque Georges de Bulgarie. — Etudes Balkaniques, 1980, № 3, p. 120–129 (автор аргументирует вывод, что учрежденное Цимисхием в 971 г. в Дристре архиепископство существовало до 1020 г.).

Гюзелев В . Царската промулгация на Петър и неговите приемници в светлината на българо-византийските дипломатически отношения след договора от 927 г. — ИП, 1983, № 6, с. 41–42.

Иванов Й . Български старини…, с. 557.

Е. А. Горюнов и М. М. Казанский (К изучению раннесредневековых древностей Нижнего Подунавья. — В кн.: Славяне на Днестре и Дунае… с. 191–205) поддерживают мнение, согласно которому синтез на занятой славянами территории Балкан отсутствовал и в сфере материальной культуры.

См., например: Станојевић С . Историја српског народа. Београд, 1908, с. 43; ср.: Греков В. Д . Славяне: Возникновение и развитие Киевского государства. М., 1946, с. 16; Грачев В. П . Сербская государственность в X–XIV вв. М., 1972, с. 313.

См., папример: Державин Н. С. Славяне в древности. М., 1946, с. 207; Историја народа Југославије. Београд, 1953, т. 1, с. 231; История Югославии. М., 1963, т. 1, с. 64; и др.

Срећковић П. С. Историја српског народа. Београд. 1884, т. 1, с. 92. 447; ср. также: Грачев В. П . Сербская… с. 310–311.

См., папример: Срећковић П. С . Историја…, с. 90, 109 и др.; Станојевић С . Историја…, с. 49 и сл.

Срећковић П. С . Историја…, с. 109, 438–439 и др.

См.: История Югославии, т. 1; Историја народа Југославије, т. 1; Историја Црпе Горе. Титоград, 1967, кн. 1, с. 347 и др.; Историја на државите и правата на југославепските народи. Београд, 1972, с. 13 и др.

Подробнее об этом см.: Наумов Е. П. Господствующий класс и государственная власть в Сербии XIII–ХV вв. М., 1975, с. 12–17.

См., например: Ферјанчић В . Визаптија и јужни Словени. Београд, 1966, с. 28 и сл.; Ферлуга J . Визаптија и постанак пајраниј их јужнословенских држава. — ЗРВИ, 1968, т. II, с. 55 и сл.

Историја српског народа. Београд, 1981, т. 1, с. 147–148; ср. также: с. 160, 162, 166, 167 и сл.

См. также: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 181–193; ср.: Наумов Е. П . Процессы формирования средневековой сербской народности и балканские влахи в XII–XIII вв.·— В кн.: Формирование раннефеодальных славянских народностей. М., 1981, с. 187 и след.

Ср., например: Ферлуга J . Византија…, с. 55 и др.

Развитие этнического…, с. 294.

Там же, с. 293.

См., например: Byzanz im 7. Jahrhunđerl. В., 1978, S. 97–98; Zđsterovd В . Zu einigen Fragen aus der Geschichte der slawischen Kolonisation aui dem Balkan. — In: Studien zum 7. Jahrhundert in Вуzanz. В., 1976, S. 63–65.

См., например: Историја српског народа, кн. 1, с. 143–144; Литаврин Г. Г . К проблеме становления Болгарского государства. — ССл., 1981, № 4, с. 38–39; и др.

См., например: Станојевић С. Историја…, с. 46–47; Zdstdrovd В . Zu einigen…, S. 65.

См., например: ВИИШ, т. I, 1955, с. 224; Byzanz…, S. 132; Bitten Η . Bemerkungen zu den ersten Ansatzen zur Staatsbildung bei Kroaten und Serben im 7. Jahrhundert. — In: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jahrhundert. Pr., 1978, S. 453.

Чичуров И. С . Византийские исторические сочинения: «Хронография» Феофана и «Бревиарий» Никифора. М., 1980, с. 37, 62, 154, 162.

См., например: Чичуров И. С. Византийские…, с. 122–123; Литаврин Г. Г. К проблеме…, с. 37–39.

Ср.: Ковачевић Ј . Аварски каганат. Београд, 1977, с. 89–90.

См., например: Ditten Н . Bemerkungen…, S. 448 f.; Грачев В. П . Сербская…; Ферлуга J . Византија…, с. 50; и сл.

Ср.: Ditten Н . Bemerkungen…, S. 449, 453–454.

Ср.: Седов В. В . Ранний период славянского этногенеза. — В кн.: Вопросы этногенеза и этнической истории славян и восточных романцев. М., 1976, с. 92; Львов А. С . Лексика «Повести временных лет». М., 1975, с. 203–204 и след.

Подробнее см.: Грачев В. П . Сербская…

Там же, с. 201, 204 и др.

Развитие этнического…, с. 188; ср.: Острогорски Г. Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци. — В кн.: Сабрана дела Г. Острогорског. Београд, 1970, кн. 4, с. 79–86.

Подробнее см.: Грачев В. П . Сербская…, с. 90 и след.

Развитие этнического…, с 187; Исторја српског народа, т. 1, с. 163.

Грачев В. П . Сербская…, с. 91.

ВИИН.Т, т. II, 1959, с. 16, 64.

Там же, с. 79.

Историја српског парода, т. 1, с. 151; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 354.

Ферлуга Ј. Листа адреса за стране владаре из Књиге о церимопијама, — ЗРВИ, 1970, т. XII, с. 162 и сл.

См., например: Јиречек К . Исторја Срба. Београд, 1952, т. 1, с. 110–111 и др.

См., например: Историја српског народа, т. 1, с. 148.

Грачев В. П . Сербская…, с. 209.

Шишић Ф . Летопис попа Душьанина. Београд, 1928, с. 320 и сл.

ВИИНЈ, т. II, с. 62.

Станојевић С. Историја…, с. 62–63; Срећковић П. С. Историја…, с. 192 и др.

Јиречек К . Историја…, т. 1, с. 113–114; Историја српског народа, т. 1, с. 160, 162–163; и др.

История Югославии, т. 1, с. 64, 65; Историја народа…, т. 1, с. 236.

См.: например: Јиречек К . Историја…. т. 1, с. 115–116.

Развитие этнического…, с. 189; Јиречек К . Историја…, т. 1, с. 116–118.

Историја српског народа, т. 1, с. 166–171.

Шишић Ф . Летопис…, с. 335–336; ср.: Станојевић С . Историја…, с. 67; Историја Црне Горе, ки. 1, с. 382, 384.

См., например: Naumov Е. Р . Slawische Aristokratie unđ Kirche in den byzantinischen Provinzen und den friihfeudalen Nachbarstaaten. — In: Jahrbuch fur Geschichte des Feudalismus. B., 1982, Bd. 6; cp.: Степаненко В. П. Дука Востока — стратиг Иверии? — В кн.: Социальное развитие Византии. Свердловск, 1979, с. 32–34.

Шишић Ф . Летопис…, с. 189–190.

Там же, с. 346–347.

Ср., например: Историја Црпе Горе, кн. 1, с. 386.

Vrana J . Isprave zahumskich vladara iz XI. i XII. st. о Babinu polju na otoku Mljetu. — Historijski zbornik, 1960, sv. 13, s. 161.

Историја српског народа, кн. 1, с. 174–175.

Swiencyckij J. Byzantinische Bleisiegel in der Sammlungen von Lwow. — In: Сборник в памет на проф. П. Ников. С., 1940, № 11, с. 440.