Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв.

Тут можно читать онлайн Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - бесплатно полную версию книги (целиком) без сокращений. Жанр: История, издательство Наука, год 1985. Здесь Вы можете читать полную версию (весь текст) онлайн без регистрации и SMS на сайте лучшей интернет библиотеки ЛибКинг или прочесть краткое содержание (суть), предисловие и аннотацию. Так же сможете купить и скачать торрент в электронном формате fb2, найти и слушать аудиокнигу на русском языке или узнать сколько частей в серии и всего страниц в публикации. Читателям доступно смотреть обложку, картинки, описание и отзывы (комментарии) о произведении.
  • Название:
    Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв.
  • Автор:
  • Жанр:
  • Издательство:
    Наука
  • Год:
    1985
  • Город:
    Москва
  • ISBN:
    нет данных
  • Рейтинг:
    3/5. Голосов: 11
  • Избранное:
    Добавить в избранное
  • Отзывы:
  • Ваша оценка:
    • 60
    • 1
    • 2
    • 3
    • 4
    • 5

Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. краткое содержание

Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - описание и краткое содержание, автор Геннадий Литаврин, читайте бесплатно онлайн на сайте электронной библиотеки LibKing.Ru
В книге прослеживается зарождение и развитие государственности у славян Балканского полуострова в период распада Восточноримской империи: Византии, Первого Болгарского царства, Сербского государства, государства хорватов, государственности далматинских городов; подробно показываются межэтнические связи и межгосударственные отношения в VI–XII вв. в регионе и с Европой, социально-экономическая, общественно-политическая структура этих раннегосударственных образований, демография, роль церкви.

Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - читать онлайн бесплатно полную версию (весь текст целиком)

Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - читать книгу онлайн бесплатно, автор Геннадий Литаврин
Тёмная тема
Сбросить

Интервал:

Закладка:

Сделать

425

О влиянии Карантании на формирование ранних государств в других славянских землях см.: Lowmianski Н. Polstki Polsld. W-wa, 1968, t. 4, s. 259.

426

An Franc., p. 150–151.

427

Cм.: Antoljak St. Da li bi se još moglo bi se reći о hrvatskim knezovima Borni i Ljudevitu Posavskom. — Годишен зборник на филозофскиот факултет на университет во Скопје, 1967, кн. 19, s. 133.

428

ВИИШ, т. II, с. 42.

429

Ферлуга J . Византија и постанак најрапиј ихјужнословенских држава. — ЗРВИ, 1968, т. II, с. 58–60.

430

Распространенная в начале XX в. в хорватской историографии теория о превращении в привилегированное сословие потомков переселившихся на Балканы хорватов, подчинивших местных славян и автохтонов (В. Клаич, К. Ирачек. Л. Гауптман и др.), ныне обоснованно отвергнута.

431

Упоминание крепости важно, поскольку возникновение у южных славян крепостей приходится именно па раннегосударственный период ( Kurnatowska Z. Slowianszczyzna poludniowa. Wroclaw, 1977, s. 117).

432

Dvornik F. Byzantium, Rome, the Franks and the chrislianisation of the Southern Slavs. — In: Cyrillo-Methodiana. Koln; Graz, 1964, p. 90.

433

Beloševič J. Materijalna kultura…, s. 78–79.

434

Klaić N. Povijest…, s. 191–206; Beloševič J. Materijalna kultura…, s. 98.

435

Cp.: Dvornik F. Byzantium…, p. 99.

436

Janković D. IsLorija država i prava naroda Jugoslavije. Beograd, 1957, t. I, s. 55 i d.

437

См.: ВИИШ, t. II, c. 18–19.

438

Тъпкова-Заимова В . Византия, България…, с. 49.

439

Наумов Е. П . Возникновение…, с. 169–171.

440

Предположение о том, что Бранимир был сыном Домагоя (Historija naroda Jugoslavije, s. 190), не находит подтверждения в источниках.

441

В Дуклянской летописи сохранилось предание о борьбе Томислава с венграми: «Во время правления Томислава венгерский король по имени Аттила (имеется в виду Арпад. — О. А .) двинул войско, чтобы разбить его. Но король Томислав, ведя с ним многочисленные войны, всегда обращал его в бегство» (LPD, р. 58).

442

Cp.: Klaić N . Povijest… s. 314.

443

См.: Čirković S. I storija sređnjovekovne bosanske države. Beograd, 1964, s. 40; cp.: Historija naroda Jugoslavije, s. 561.

444

Thomas Arcidiaconus. Historia Salonitana. Zagrabiae, 1895, p. 37–39.

445

Margetić L. Odnosi Petra Krešimira i pape prema Korčulanskom kodeksu. — VAHD, 1980, t. 74.

446

См., например: Karaman Lj. Živa starina. Zagreb, 1943, s. 56.

447

Beuc I. Rex i regnum na nadgrobnom natpisu kraljice Jelene. — In: Starine. Zagreb, 1980, knj. 58, s. 1–8; критический разбор мнений о возможности коронования хорватских правителей в X в. см.: Wasilewski Т. Geneza titulu «rex chroatorum». — Pamiglnik slovianski. Wroclaw, 1967, t. 17, s. 149–160.

448

Klaić N . Povijest…, s. 291.

449

Museum of the Croatian archeological monuments. Split, 1980, p. 51–53.

450

Становление раннефеодальных славянских государств. Киев, 1972, с. 72–73.

451

Там же, с. 74.

452

Там же, с. 74–75; ср.: Rapports du III Congr. Intern, d’archeologie slave Bratislava, 1980, vol. II, p. 141.

453

См.: Грачев В. П . Сербская государственность в X–XIV вв. М., 1972, с. 286.

454

Макова Е. С . К истории генезиса и развития феодальной земельной собственности у южных и западных славян. — В кн.: Проблемы развития феодальной собственности па землю. М., 1979, с. 131.

455

Ср.: Бромлей Ю. В . Становление…, с. 130.

456

По современным оценкам, лишь 36 % территории Северной и 58 % Средней Далмации пригодны для сельскохозяйственной эксплуатации, из них малоценные пастбища составляют соответственно 90 и 60 % этих площадей ( Rogić J . Hrvatska, III. Regije. — In: Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb, 1960, t. IV).

457

Бромлей Ю. В . Становление…, с. 317–318.

458

Бромлей Ю. В. Некоторые аспекты изучения статуса свободных общинников в раннесредневековых славянских государствах. — В кн.: Исследования по истории и историографии феодализма. М., 1982, с. 133.

459

Бромлей Ю. В. Становление…, с. 149.

460

Новаковић Р. О неким питањима граница Србије, Хрватске и Боcне у X в. — Зборник филозофског факултета Београдског универзитета, 1963, књ 7, д. 1, с. 156.

461

Ферјанчић В. Структура 30 главе списа De ađministranđo imperio. — ЗРВИ, 1978, т. 18, с. 76.

462

Новаковић Р . О неким…, с. 177.

463

Klaić N . Povijest…, s. 225; Katie L . Saksonac Gottschalk na dvoru kneza Trpimira. Zagreb, 1932, s. 8.

464

Grafenauer B. Prilog kritici izveštaja Konstantina Porfirogeneta о doseljenju Hrvata. — In: Historijski zbornik. Zagreb, 1952, god. 5, br. 1–2, s. 30–31; cp.: Ферјанчић Б. Структура…, с. 75; Antoljak St. Obnovljeno i nadopunjeno tumačenje jednoga pasusa u 30-toj glavi Porfirogenitovog De ađministranđo imperio. — В кн.: Годишен зборник. Скопје, 1979–1980, кн. 5–6, с. 63–85. Подсчеты Б. Графенауэром численности населения Хорватии при Томиславе, видимо, преувеличены — 500 тыс. человек при плотности 10 человек на 1 кв. км ( Grafenauer В . Zgođovine slovenskego naroda. Ljubljana, 1964, t. 1, s. 291–293).

465

Характерно, что источники вплоть до позднего средневековья называют эту территорию Склавинией, Славинией и т. п., а ее обитателей — просто склавинами, славянами и пр., тогда как собственно Хорватия и хорваты (хотя и к ним иногда также применялись подобные наименования) сохраняли свое название.

466

Вейс I . Još о problemu…, s. 120.

467

Historia Salonilana major/У ред. H. Клаић. Београд, 1967, с. 98. См.: Ferluga J. L’amministrazione Bizantina in Dalmazia, Venezia, 1978, p. 186; помимо приведенной автором литературы, также см.: Lučić J. Hrvatska na Jadranskom i podunavskom prostoru u IX i X st. — In: Starine. Zagreb, 1980, knj. 58, s. 19.

468

Ферлуга J . Византиска управа у Далмацији. Београд, 1957, с. 81–87.

469

Ferluga J . Byzantium on the Balkans. Amsterdam, 1976, p. 147.

470

Klaić N . Povijest…, s. 387–389.

471

См.: Lučić J. Nin u IX stoljeću. — In: Povijest grada Nina. Zadar, 1969, s. 385.

472

Мнение о поддержке Томиславом сплитского архиепископа ( Fine J. The early medieval Balkans. Ann Arbor, 1983, p. 269) не находит подтверждения в источниках.

473

Suić М . Marginalne bilješke…, s. 133.

474

Gunjaca S. Postojanje jednog centra za izradjivanje starohrvat skog nakita. — VAHD, 1954–1957, T. 56–59, s. 231–237.

475

Belošević J. Materijalna kultura…, s. 96, 109, 113–114.

476

Brusić Z. Nin, Ždrijac — starohrvatski brodovi. — Arheološki pregled, Beograd, 1974, t. 16, s. 133–144, tabl. 57–59; Константин Багрянородный пишет о распространении морской торговли хорватов «вплоть до Венеции» (De adm. imp., t. I, p. 151).

477

Horvat A. О Sisku u starohrvatsko doba na temelju pisanih izvora i archeološkich nalaza. — Starohrvatska prosvjeta, Zagreb, 1954, N 3, s. 95–104; Vinski Z . О postojanju radionica nakita starohrvatskog doba u Sisku. — Vjesnik archeološkog muzeja u Zagrebu, 1970, s. III, № 4, s. 45–92.

478

Бромлей Ю. В . К реконструкции административно-территориальной структуры раннесредневековой Хорватии.·— В кн.: Славяне и Русь, М., 1968.

Читать дальше
Тёмная тема
Сбросить

Интервал:

Закладка:

Сделать


Геннадий Литаврин читать все книги автора по порядку

Геннадий Литаврин - все книги автора в одном месте читать по порядку полные версии на сайте онлайн библиотеки LibKing.




Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. отзывы


Отзывы читателей о книге Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв., автор: Геннадий Литаврин. Читайте комментарии и мнения людей о произведении.


Понравилась книга? Поделитесь впечатлениями - оставьте Ваш отзыв или расскажите друзьям

Напишите свой комментарий
x