Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв.
- Название:Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв.
- Автор:
- Жанр:
- Издательство:Наука
- Год:1985
- Город:Москва
- ISBN:нет данных
- Рейтинг:
- Избранное:Добавить в избранное
-
Отзывы:
-
Ваша оценка:
Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. краткое содержание
Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - читать онлайн бесплатно полную версию (весь текст целиком)
Интервал:
Закладка:
359
Историја српског народа, т. 1, с. 176–178.
360
Јиречек К . Историја…, т. 1, с. 131–139; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 381–399 ж. др.
361
ВИИШ, 1966, т. III, с. 156–157.
362
Советы и рассказы Кекавмена: сочинение византийского полководца XI векп / Подгот. текста, введ., пер. и коммент. Г. Г. Литаврина. М., 1972, г. 168–169.
363
Шишић Ф . Летопис…, с. 346–347, 352–353.
364
Советы и рассказы Кекавмена…, с. 170–171.
365
Шишић Ф . Летопис…, с. 191.
366
О житии Владимира Дуклянского см., например: Историја Црне Горе, кн. 1, с. 381–399; Банашевић Н . Летопис попа Душьанина и народна предања. Београд, 1971, с. 133 и сл.
367
См., например: Јиречек К . Историја…, т. 1, с. 124–125, 131–132; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 430–431.
368
Историја српског народа, т. 1, с. 189.
369
См., например: Наумов Е. П . Господствующий класс…, с. 53.
370
См., например: Хвостова К. В . К вопросу о терминологии Летописи попа Дуклянина. — В кн.: Славянский архив. М., 1959, с. 36–37; Наумов Е. П . Господствующий класс…, с. 55–60.
371
Шишић Ф . Летопис…, с. 363.
372
Там же, с. 360.
373
Историја Црне Горе, кн. 1, с. 430–431.
374
Шишић Ф . Летопис…, с. 360.
375
Историја Црне Горе, кн. 1, с. 440.
376
Шишић Ф . Летопис…, с. 185 и сл.
377
См. там же, с. 198, 200; Соловјев А. В. Одабрани спомоници српског права (од XII до краја XV века). Београд, 1926, с. 1.
378
Шишић Ф . Летопис…, с. 356.
379
Радојчић Н . Српски државни сабори. Београд, 1940, с. 59.
380
Ср.: Черепнин Л. В . Земские соборы Русского государства в XVI–XVII вв. М., 1978, с. 62–66, 385–388 и др.
381
Шишић Ф. Летопис…, с. 354–355.
382
Там же, с. 356.
383
Там же, с. 370.
384
Там же, с. 375.
385
Развитие этнического…. с. 192; Ћирковић С. Историја средњовековне Босанске државе. Београд, 1964, с. 41–42.
386
ВИИНЈ, 1971, т. IV, с. 28.
387
Историја народа…, т. 1, с. 248; Историја српског народа, кн. 1, с. 197.
388
Историја српског народа, т. 1, с. 199–200.
389
Cp.: Шишић Ф . Летопис…, с. 195.
390
Cp.: Јиречек К . Историја…, т. II, с. 11–12 и др.; Шишић Ф . Летопис…, с. 193, 201; ВИИНЈ, т. III, с. 384–389.
391
Соловјев А. В . Одабрани…, с. 1.
392
Наумов Е. П . Господствующий класс…, с. 182 и след.
393
Cp.: Банашевић Н . Летопис…, с. 263–268.
394
См., например: Историја српског народа, кн. 1, с. 251 и сл.; Наумов Е. П . Господствующий класс…, с. 178 и след.; Наумов Е. П . К истории Сербского феодального государства в конце XII — начале XIII вв, — ССл., 1976, № 1.
395
Исторја српског народа, т. 1, с. 261.
396
Светосавски зборник. Београд, 1938, кн. 2, с. 21, 25, 28, 29.
397
Светосавски зборник, кн. 2, с. 28.
398
Ср.: Наумов Е. П . К истории…, с. 55–56.
399
Наумов Е. Н . Господствующий класс…, с. 188 и след.
400
Ср., например: Павловић Л . Култови лица код Срба и Македопаца. Смедерево, 1965, с. 42 и сл.
401
См. об этих спорах: Klaić N . Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Zagreb, 1971, s. 55–92; Вейс I . Još о problemu formiranja feudalnih država u Južnih Slavena. — In: Radovi, (Zagreb), 1976, N 8, s. 98–161; Бромлей Ю. В . Становление феодализма в Хорватии. М., 1964, с. 18–80.
402
Историографию вопроса см.: De adm. imp., II, р. 116–117, ВИИНЈ, т. И, с. 30.
403
Ditten Н . Bemerkungen zu den ersten Ansatzen zur Staatsbildung bei Kroaten und Serben im 7. Jh. — In: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jh. Pr., 1978, S. 452.
404
Тъпкова-Заимова В . Византия, България и образуването на средновековните балкански държави. — В кн.: България в света от древността до наши дни. С., 1979, т. 1, с. 48.
405
Ljubinković М . Ka problemu kontinuiteta Iliri — Slaveni. — In: Centar za balkanološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosnije i Hercegovine. Sarajevo, 1969, knj. 12. Posebna izdanja, s. 205.
406
Sišic F. Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara. Zagrev, 1925, s. 271.
407
Zasterova B. Zu einigen Fragen aus der Geschichte der slawischen Kolonisation auf dem Balkan. — In: Stuđien zum 7. Jh. in Byzanz. В., 1976, S. 65; cp.: Вейс I . Još о problemu…, s. 108.
408
Наиболее аргументированной признается теория о двух волнах славянского переселения на Балканы; см. об этом: Бромлей Ю. В . Становление…, с. 10–11; Klaić N . Povijest…, s. 63–65.
409
История Югославии. Μ., 1963, τ. 1, с. 49; Historija naroda Jugoslavije. Zagreb, 1953, t. 1, s. 177.
410
Наумов Е. П . Возникновение этнического самосознания раннефеодальной хорватской народности. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 168–169.
411
Klaić N . Povijest…, s. 146–148.
412
Археологические раскопки на территории современной Югославии свидетельствуют об отсутствии в этом районе сколько-нибудь заметного влияния материальной культуры германских племен (остготов, лангобардов), селившихся здесь в период завоеваний конца V–VI в. ( Bierbrauer V . Jugoslawien seit dem Beginn der Volkerwanderung bis zur slawischen Landnahme: Die Synthese auf dem Hintergrund von Migrations- und Landnahmevorgangen. — In: Jugoslawien. Integrationsprobleme in Geschichte und Gegenwart. Gottingen, 1984, S. 49–97).
413
Belošević J . Materijalna kultura Hrvata od VII do IX stoljeća. Zagreb, 1980, s. 69–70.
414
Batović S . Istraživanje ilirskog naselja u Bribiru. — Diadora. Zadar, 1968, sv. 4, s. 85–90.
415
Belošević J . Materijalna kultura…, s. 82.
416
Bošković Dj . Reflexions sur la reurbanisation međievale du territoire Central des Balkans. — In: III Migdzynarodowy Kongres archeologii slowianskiej. Br., 1975.
417
Belošević J. Die ersten slawiscken Urnengraber auf dem Gebiete Jugoslawiens aus dem Dorfe Kašić bei Zadar. — Balcanoslavica, 1972, № 1, p. 73–86.
418
Batović Š., Oštrić О . Tragovi ilirske kulturne baštine u narodnoj kulturi našeg primorskog područja. — In: Centar…, s. 252–253.
419
Rapanić Z . Prilog proučavanju kontinuiteta naseljenosti u salonitanskom ageru u ranom srednjem vijeku. — VAHD, 1980, t. 74.
420
См.: Suić M . Marginalne bilješke uz rad N. Klaić.— Sociologija sela. Zagreb, 1978, g. 16, br. 61–62, s. 135.
421
Авторы «Истории народов Югославии» (с. 170–171) именно к VIII в. относят создание «мощного слоя богатой племенной аристократии».
422
Belošević J . Materijalna kultura…, s. 91–92, 129, 131.
423
Vinski Z . Zu den Waffenfunden in Bereich des Altkroatischen Slaates bis zum Jahre 1000.— In: I Migdzynarodowy Kongres archeologii slowianskiej, 1965. W-wa, 1970, t. Ill, s. 147–148.
424
В 1853 г. в Венеции была найдена каменная купель с именем князя Вышеслава (Vuissasclavo đuci). Итальянский ученый Дж. Феррари-Купилли предположил, что она происходит из баптистерия Нина и принадлежит хорватско-далматинскому князю. Датировка надписи приблизительно 800 г., предложенная в начале XX в. Л. Еличем и Ф. Шишичем, утвердилась в хорватской историографии. Так, Вышеслав оказался первым известным хорватским князем, которого нередко считают отцом Борны (историю вопроса см.: Petricioli I. Osvrt na ninske građevine i umjetničke spomenike srednjega vijeka. — RIZ, 1969, sv. 16–17, s. 315–317). Однако ранняя датировка памятника ненадежна, не дали пока ощутимых результатов и раскопки баптистерия Нина.
Читать дальшеИнтервал:
Закладка: