Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв.

Тут можно читать онлайн Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - бесплатно полную версию книги (целиком) без сокращений. Жанр: История, издательство Наука, год 1985. Здесь Вы можете читать полную версию (весь текст) онлайн без регистрации и SMS на сайте лучшей интернет библиотеки ЛибКинг или прочесть краткое содержание (суть), предисловие и аннотацию. Так же сможете купить и скачать торрент в электронном формате fb2, найти и слушать аудиокнигу на русском языке или узнать сколько частей в серии и всего страниц в публикации. Читателям доступно смотреть обложку, картинки, описание и отзывы (комментарии) о произведении.
  • Название:
    Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв.
  • Автор:
  • Жанр:
  • Издательство:
    Наука
  • Год:
    1985
  • Город:
    Москва
  • ISBN:
    нет данных
  • Рейтинг:
    3/5. Голосов: 11
  • Избранное:
    Добавить в избранное
  • Отзывы:
  • Ваша оценка:
    • 60
    • 1
    • 2
    • 3
    • 4
    • 5

Геннадий Литаврин - Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. краткое содержание

Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - описание и краткое содержание, автор Геннадий Литаврин, читайте бесплатно онлайн на сайте электронной библиотеки LibKing.Ru
В книге прослеживается зарождение и развитие государственности у славян Балканского полуострова в период распада Восточноримской империи: Византии, Первого Болгарского царства, Сербского государства, государства хорватов, государственности далматинских городов; подробно показываются межэтнические связи и межгосударственные отношения в VI–XII вв. в регионе и с Европой, социально-экономическая, общественно-политическая структура этих раннегосударственных образований, демография, роль церкви.

Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - читать онлайн бесплатно полную версию (весь текст целиком)

Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. - читать книгу онлайн бесплатно, автор Геннадий Литаврин
Тёмная тема
Сбросить

Интервал:

Закладка:

Сделать

359

Историја српског народа, т. 1, с. 176–178.

360

Јиречек К . Историја…, т. 1, с. 131–139; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 381–399 ж. др.

361

ВИИШ, 1966, т. III, с. 156–157.

362

Советы и рассказы Кекавмена: сочинение византийского полководца XI векп / Подгот. текста, введ., пер. и коммент. Г. Г. Литаврина. М., 1972, г. 168–169.

363

Шишић Ф . Летопис…, с. 346–347, 352–353.

364

Советы и рассказы Кекавмена…, с. 170–171.

365

Шишић Ф . Летопис…, с. 191.

366

О житии Владимира Дуклянского см., например: Историја Црне Горе, кн. 1, с. 381–399; Банашевић Н . Летопис попа Душьанина и народна предања. Београд, 1971, с. 133 и сл.

367

См., например: Јиречек К . Историја…, т. 1, с. 124–125, 131–132; Историја Црне Горе, кн. 1, с. 430–431.

368

Историја српског народа, т. 1, с. 189.

369

См., например: Наумов Е. П . Господствующий класс…, с. 53.

370

См., например: Хвостова К. В . К вопросу о терминологии Летописи попа Дуклянина. — В кн.: Славянский архив. М., 1959, с. 36–37; Наумов Е. П . Господствующий класс…, с. 55–60.

371

Шишић Ф . Летопис…, с. 363.

372

Там же, с. 360.

373

Историја Црне Горе, кн. 1, с. 430–431.

374

Шишић Ф . Летопис…, с. 360.

375

Историја Црне Горе, кн. 1, с. 440.

376

Шишић Ф . Летопис…, с. 185 и сл.

377

См. там же, с. 198, 200; Соловјев А. В. Одабрани спомоници српског права (од XII до краја XV века). Београд, 1926, с. 1.

378

Шишић Ф . Летопис…, с. 356.

379

Радојчић Н . Српски државни сабори. Београд, 1940, с. 59.

380

Ср.: Черепнин Л. В . Земские соборы Русского государства в XVI–XVII вв. М., 1978, с. 62–66, 385–388 и др.

381

Шишић Ф. Летопис…, с. 354–355.

382

Там же, с. 356.

383

Там же, с. 370.

384

Там же, с. 375.

385

Развитие этнического…. с. 192; Ћирковић С. Историја средњовековне Босанске државе. Београд, 1964, с. 41–42.

386

ВИИНЈ, 1971, т. IV, с. 28.

387

Историја народа…, т. 1, с. 248; Историја српског народа, кн. 1, с. 197.

388

Историја српског народа, т. 1, с. 199–200.

389

Cp.: Шишић Ф . Летопис…, с. 195.

390

Cp.: Јиречек К . Историја…, т. II, с. 11–12 и др.; Шишић Ф . Летопис…, с. 193, 201; ВИИНЈ, т. III, с. 384–389.

391

Соловјев А. В . Одабрани…, с. 1.

392

Наумов Е. П . Господствующий класс…, с. 182 и след.

393

Cp.: Банашевић Н . Летопис…, с. 263–268.

394

См., например: Историја српског народа, кн. 1, с. 251 и сл.; Наумов Е. П . Господствующий класс…, с. 178 и след.; Наумов Е. П . К истории Сербского феодального государства в конце XII — начале XIII вв, — ССл., 1976, № 1.

395

Исторја српског народа, т. 1, с. 261.

396

Светосавски зборник. Београд, 1938, кн. 2, с. 21, 25, 28, 29.

397

Светосавски зборник, кн. 2, с. 28.

398

Ср.: Наумов Е. П . К истории…, с. 55–56.

399

Наумов Е. Н . Господствующий класс…, с. 188 и след.

400

Ср., например: Павловић Л . Култови лица код Срба и Македопаца. Смедерево, 1965, с. 42 и сл.

401

См. об этих спорах: Klaić N . Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Zagreb, 1971, s. 55–92; Вейс I . Još о problemu formiranja feudalnih država u Južnih Slavena. — In: Radovi, (Zagreb), 1976, N 8, s. 98–161; Бромлей Ю. В . Становление феодализма в Хорватии. М., 1964, с. 18–80.

402

Историографию вопроса см.: De adm. imp., II, р. 116–117, ВИИНЈ, т. И, с. 30.

403

Ditten Н . Bemerkungen zu den ersten Ansatzen zur Staatsbildung bei Kroaten und Serben im 7. Jh. — In: Beitrage zur byzantinischen Geschichte im 9.–11. Jh. Pr., 1978, S. 452.

404

Тъпкова-Заимова В . Византия, България и образуването на средновековните балкански държави. — В кн.: България в света от древността до наши дни. С., 1979, т. 1, с. 48.

405

Ljubinković М . Ka problemu kontinuiteta Iliri — Slaveni. — In: Centar za balkanološka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosnije i Hercegovine. Sarajevo, 1969, knj. 12. Posebna izdanja, s. 205.

406

Sišic F. Povijest Hrvata u vrijeme narodnih vladara. Zagrev, 1925, s. 271.

407

Zasterova B. Zu einigen Fragen aus der Geschichte der slawischen Kolonisation auf dem Balkan. — In: Stuđien zum 7. Jh. in Byzanz. В., 1976, S. 65; cp.: Вейс I . Još о problemu…, s. 108.

408

Наиболее аргументированной признается теория о двух волнах славянского переселения на Балканы; см. об этом: Бромлей Ю. В . Становление…, с. 10–11; Klaić N . Povijest…, s. 63–65.

409

История Югославии. Μ., 1963, τ. 1, с. 49; Historija naroda Jugoslavije. Zagreb, 1953, t. 1, s. 177.

410

Наумов Е. П . Возникновение этнического самосознания раннефеодальной хорватской народности. — В кн.: Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху раннего средневековья. М., 1982, с. 168–169.

411

Klaić N . Povijest…, s. 146–148.

412

Археологические раскопки на территории современной Югославии свидетельствуют об отсутствии в этом районе сколько-нибудь заметного влияния материальной культуры германских племен (остготов, лангобардов), селившихся здесь в период завоеваний конца V–VI в. ( Bierbrauer V . Jugoslawien seit dem Beginn der Volkerwanderung bis zur slawischen Landnahme: Die Synthese auf dem Hintergrund von Migrations- und Landnahmevorgangen. — In: Jugoslawien. Integrationsprobleme in Geschichte und Gegenwart. Gottingen, 1984, S. 49–97).

413

Belošević J . Materijalna kultura Hrvata od VII do IX stoljeća. Zagreb, 1980, s. 69–70.

414

Batović S . Istraživanje ilirskog naselja u Bribiru. — Diadora. Zadar, 1968, sv. 4, s. 85–90.

415

Belošević J . Materijalna kultura…, s. 82.

416

Bošković Dj . Reflexions sur la reurbanisation međievale du territoire Central des Balkans. — In: III Migdzynarodowy Kongres archeologii slowianskiej. Br., 1975.

417

Belošević J. Die ersten slawiscken Urnengraber auf dem Gebiete Jugoslawiens aus dem Dorfe Kašić bei Zadar. — Balcanoslavica, 1972, № 1, p. 73–86.

418

Batović Š., Oštrić О . Tragovi ilirske kulturne baštine u narodnoj kulturi našeg primorskog područja. — In: Centar…, s. 252–253.

419

Rapanić Z . Prilog proučavanju kontinuiteta naseljenosti u salonitanskom ageru u ranom srednjem vijeku. — VAHD, 1980, t. 74.

420

См.: Suić M . Marginalne bilješke uz rad N. Klaić.— Sociologija sela. Zagreb, 1978, g. 16, br. 61–62, s. 135.

421

Авторы «Истории народов Югославии» (с. 170–171) именно к VIII в. относят создание «мощного слоя богатой племенной аристократии».

422

Belošević J . Materijalna kultura…, s. 91–92, 129, 131.

423

Vinski Z . Zu den Waffenfunden in Bereich des Altkroatischen Slaates bis zum Jahre 1000.— In: I Migdzynarodowy Kongres archeologii slowianskiej, 1965. W-wa, 1970, t. Ill, s. 147–148.

424

В 1853 г. в Венеции была найдена каменная купель с именем князя Вышеслава (Vuissasclavo đuci). Итальянский ученый Дж. Феррари-Купилли предположил, что она происходит из баптистерия Нина и принадлежит хорватско-далматинскому князю. Датировка надписи приблизительно 800 г., предложенная в начале XX в. Л. Еличем и Ф. Шишичем, утвердилась в хорватской историографии. Так, Вышеслав оказался первым известным хорватским князем, которого нередко считают отцом Борны (историю вопроса см.: Petricioli I. Osvrt na ninske građevine i umjetničke spomenike srednjega vijeka. — RIZ, 1969, sv. 16–17, s. 315–317). Однако ранняя датировка памятника ненадежна, не дали пока ощутимых результатов и раскопки баптистерия Нина.

Читать дальше
Тёмная тема
Сбросить

Интервал:

Закладка:

Сделать


Геннадий Литаврин читать все книги автора по порядку

Геннадий Литаврин - все книги автора в одном месте читать по порядку полные версии на сайте онлайн библиотеки LibKing.




Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв. отзывы


Отзывы читателей о книге Раннефеодальные государства на Балканах VI–XII вв., автор: Геннадий Литаврин. Читайте комментарии и мнения людей о произведении.


Понравилась книга? Поделитесь впечатлениями - оставьте Ваш отзыв или расскажите друзьям

Напишите свой комментарий
x