СтаВл Зосимов Премудрословски - На дан. Шаљива истина

– Ја!! – не пуштајући ћелавог, дјед се почео оправдавати. – Спавам, у нарави, осећам да неко лупа памет, отварам очи – снег. Померио сам се и почео устајати. Окренем се, а испред мене су тетка и трамвај, десет центиметара од мене. Ноћ је хладна, са мамурлуком, и такође ју је Лиси, стока, бацила, ах!! Иаи!! Иаи!! – три пута узвикне Метод.

– Да!! Да!! Да!! – Три пута га је Лиси ударила у око.

Након пола сата, већ смо наручили две стотине грама и намеравали смо да оправдамо своје неспоразуме. И тако цео месец, док Метод није осиромашио. Добра ствар је банковна картица. Економски…

– Било је то, у оним далеким и правним временима, када је тундра била човек. Подигните пазух човека тундра, пола дана, спустите пазух човека тундра, пола ноћи. И уши су живеле на њему. А да се пажљиво погледа стопостотни вид, то уопште нису уши, већ мамути, поларни медведи, јелени на крају и свиње. А онда су сви звали Цхукцхи – људе, јер су били једина пасмина која је живела у тундри. Мушкарац из тундре некако хода уздигнут испод пазуха и гребе га, док Цхукцхи у иаранги преживе страшну олују. Паздух је престао гребати човека тундра, а олуја је утихнула. А Цхукцхи су напустили своје домове у тундри и одмах су му захвалили за чист бели снег са својим жутим урином. А тундра је постала недостатак витамина у организму, попут акни на телу. И све се ово појавило и сви су почели да плешу, али тихо су жуте иколе почеле нестајати, неко их је украо и оставио рупе. А затим, локални Цхукцхи бескућник Серезха, кога су сви називали «жутим снегом», наставио је своју причу, човек из тундре наредио му је да пронађе лопова и да га покупи сировог. Сви Чуки покопани у снежним снегом и, гледајући, чекали су и били изненађени. Испоставило се да се њихова деца испоставила да је лопов, који су те иколе сматрали за петелине, које продају на пијаци. А пошто се беба родила, кажу му:

– Не једи, копиле, жути снег!! – и туку га, претуку га унапред, посебно по глави.

Уопште, Серезха-Иеллов Снов је изгледао млад, двадесет седам година, остатак је сличан Цхукцхи-ју. Отишао је у Централну библиотеку и поред пута сакупљао боце. Једном је данима почео да нестаје. Сви су били различити, али радознали. Када се појавио, испитиван је. Он је ћутао. Али једном је био пијан и Серезха Иеллов Снов признао је да ће се ускоро венчати.

– И на кога? – праћено питањем.

– Да, постоји половина мог срца, она живи у региону, иако јој је већ шездесет и једна година, јер јој не треба радити децу, већ их је осам. Овде их храним и образујем, као што су мене одгајали мој отац, а отац му је отац, а отац – отац, мајка јер је то било очинство. – Серјозха је покуцао у носницу, извукао козу, погледао је и појео. – Обожавам Цхупа-цхупс, међутим, то даје паметне мисли. Па, давно нико није нашао кућу. Успео се тамо, погледао, било је довољно места за све: и његову жену, и мене, и децу. Тачно, старијем је жао, затворен је дванаест година. Али још увек млад, глуп, само четрдесет куца. Учио сам га, али није веровао мом искуству. Па, лето је још увек, па сам одлучио да направим евро поправке у кући, већ сам купио кит, боју, четке. Тачно, неке тетке су ушле: «Шта то радиш?». – питају. «Поправка». – Кажем, али одмах сам схватио да касне, кућа ме је већ заузела. – Серезха Иеллов Снов узео је крекер испод кревета, кликнуо жохар који није знао како да искочи из лемљења, мазао га је жутом течношћу и, наборавши га, одгризао. Руск је пукнуо, али се није сломио. Чукчи је полако отворио очи, гледајући у сломљену пера која је излазила из пукотине пукотине.

– Ооооооо!! зарежао се и почео грејати зубобољу дланом…

Лето је прошло. Цхукцхи је стигао са Фингалима, без предњих зуба. На глави му је био лобања згрушане крви.

– Који је Сериозха, прослављао се укућани, било је мрачно, светлост се угасила? – приквачили бескућнике.

– Не, те тетке са власницима ове куће су стигле, али сам већ завршио санацију, хтео сам да идем са породицом. Тако да су ме тукли клубовима. Пси. Крај…

Сунце је сијало. Небо је било ведро и домољуби домадри бескућници сједили су у купаонским собама и плели картон, стављали друге боце и још увијек гомилали алуминијске лименке за коктеле и пиво. И све би било у реду, али у једном од домова куће, била су два УАЗ-а са плавим светионицима, а «тате» су водили кроз врата и «у лисице» носили жену и два момка обучена у јаничарске прслуке, које су обични људи звали «жуманце». Локални становници још увек нису разумели разлог хапшења, јер је овај трио скрупулозно лупао на сметлиштима и свакодневно чистио дворишта. Свака је имала свој инвентар, на који су му руке већ биле навикле, и сваки је био обележен метлом, мерицом и кесом. Ови алати су им се чинили као талисман или амајлија, као кућа или викендица за дом. И, не дај Боже, да ће неко одвести странца. Све, смрт. Гаранција Али појавила се на овом тројству и пре инцидента и четврте Мадаме Тумор. И одлазимо.

Дан раније. Уочи јутра Мадам Тумор је прво устала и одлучила да покаже алтернативу, уради користан посао и очисти подручје док су сви спавали са олујом бухе, односно регистрацијом у породици. Сви чланови ове «банде» нису једном осуђени. Како није имала свој, узела је туђи инвентар, надајући се да ће, кажу, све бити свој?! Иде, помиче се, скупља кукице за цигарете, уклања све врсте омотача од бомбона и не презира, гледа нешто у канте и сакупља расипано смеће по заливима и резервоарима. Већ је очистио под територије и одједном види како се с друге стране пута мушкарац и жена одлучују по одлуци.

– скандал. – Помислила сам Мадам Тумор и наставила даље чишћење територија. Свађа је била бујна и већ су се зачули гласови, кад је изненада дама заплакала, тако гласно да је одјекнуо одјек у двориштима. Мадам Тумор је подигла очи и видела да овај мушкарац на бурек начин пљесне даму по образима. Пролазници не обраћају пажњу, већ изгорели крадљивац пилећих јаја и пилетине у прошлости, у посебно великим димензијама, које је руководство перадарке додало на два јаја која су јој узела на захтев сувозача, што је снимило сигурносном камером овог предузећа. Нисам могао да издржим и кренуо сам метлом преко пута. Аутомобили у збуњености уступили су јој се као да су луди. Она, не обазирући се на поскаковане стране аутомобиле, потрчала је на тротоар и попут змаја с неба налетела на сељака, ударајући га по лицу метлом са кога је около летело пасје срање. Дама је у неверици избуљила очи и, покривши уста рукама, бесно се смејала. Одједном одакле да га узмем. Одједном су се ниоткуда појавила три полицајца и одмах почела Мадам Тумор да се вуче. То је повикало:

– Овај гур, победи госпођу!!

– Смири се, смири се! – пристојно је упитао наредник полиције. – Нико никога није тукао. Погледај тамо. – У даљини сте могли видети филмску камеру и особље филмске екипе.